Помен и сећање на прве банатске устанике против турске окупације 1594. године

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године. Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Трагично је окончао живот, након што га је у Вршцу заробио темишварски паша. Сматра се да је спаљивање мошти Светог Саве на Врачару од стране Турака маја исте године уследило управо у знак одмазде према банатским устаницима и њиховом супротстављању турским зулумима.

Испред спомен-плоче, поред храма Светог Архангела Михаила – “Руске цркве” у Зрењанину, данас су свештеници тог храма служили помен, а потом су, у име Града Зрењанина, градоначелник Чедомир Јањић, заменик градоначелника Саша Сантовац и заменица председника Скупштине града Љуба Травица положили венац на спомен-плочу и одали почаст првим банатским устаницима. Помену су присуствовали и други представници Града Зрењанина и Градске управе.

Градоначелник Јањић поручио је да се Град Зрењанин сећа ових јунака, који су пре више од четири века устали против Турака, а да се то догодило знатно пре подизања Првог српског устанка 1804. године.
- Можемо бити поносни на те историјске догађаје, на учеснике у њима и на Светог Теодора Вршачког, који се налазио на челу устанка. Српски народ на овим просторима одувек је умео да цени и поштује слободу и да се бори за њу кад год је то било потребно. Сећамо се данас наших славних предака, одајемо им почаст и указујемо на значај првог банатског устанка у том периоду наше историје - рекао је градоначелник. 

У знак сећања на устанике и њиховог вођу, испред храма Светог Архангела Михаила подигнут је Часни Крст, барјак са ликом Светог Саве - реплика барјака којег су носили банатски устаници - и спомен-табла с натписом, који је сачинио отац Бошко Маринков, парох српскоцрњански:
“На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем”. 

Зид, на који је постављена плоча с овим натписом, симболише последњи остатак тврђаве која се у 16. веку налазила на месту данашњег храма Светог Архангела Михаила и у којој су скончали многи од банатских јунака након слома устанка, подигнутог пре четири стотине двадесет шест година.