Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПочаст пиониру олимпијског покрета - 160 година од рођења др Ференца Кемења, венци Града Зрењанина, Спортског савеза и зрењанинских олимпијаца
Полагањем венаца на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку и одавањем почасти, данас је обележена 160. годишњица од рођења др Ференца Кемења (1860-1944), нашег суграђанина, оснивача Међународног олимпијског комитета и једног од пионира савременог олимпијског покрета. Венaц су положили представници Града Зрењанина и Спортског савеза града - помоћник градоначелника Симо Салапура и генерална секретарка ССГЗ Вукосава Ђапић Атанацковић - као и делегација зрењанинских олимпијаца, с нашим прослављеним спортистима Момиром Рнићем и Милорадом Стануловим, освајачима четири олимпијске медаље.
Помоћник градоначелника Симо Салапура истакао је да треба будемо поносни на људе с овог историјског и животног простора, који су наш град повезали с Европом и светом, а посебно можемо бити поносни на наш спортски идентитет.
“Данас смо се окупили да обележимо 160 година од рођења др Кемења, пионира олимпијског покрета и оснивача модерних олимпијских игара, а наравно и претече нечега што се данас зове “Зрењанин, град спорта” и посебно сам захвалан нашим олимпијцима што су у овим специфичним условима такође присутни, да заједно обележимо овај значајан датум, као и што су подржали кандидатуру нашег града за титулу “Европски град спорта” 2021. године. Ово је прилика и да се подсетимо наше богате спортске историје, јер је др Кемењ неко ко је оставио печат не само у некадашњем Бечкереку, већ и у Европи, а ми се трудимо да на овакав начин укажемо и на знамените догађаје и суграђане, који треба да буду инспирација неким будућим нараштајима, да баштине оно чиме се поносимо годинама и деценијама”, истакао је Салапура и подсетио да је Зрењанин до сада имао 43 учесника на Олимпијским играма, спортиста, спортских функционера и судија, а да су спортисти из нашег града освојили 23 олимпијске медаље.
“Данас смо се окупили да обележимо 160 година од рођења др Кемења, пионира олимпијског покрета и оснивача модерних олимпијских игара, а наравно и претече нечега што се данас зове “Зрењанин, град спорта” и посебно сам захвалан нашим олимпијцима што су у овим специфичним условима такође присутни, да заједно обележимо овај значајан датум, као и што су подржали кандидатуру нашег града за титулу “Европски град спорта” 2021. године. Ово је прилика и да се подсетимо наше богате спортске историје, јер је др Кемењ неко ко је оставио печат не само у некадашњем Бечкереку, већ и у Европи, а ми се трудимо да на овакав начин укажемо и на знамените догађаје и суграђане, који треба да буду инспирација неким будућим нараштајима, да баштине оно чиме се поносимо годинама и деценијама”, истакао је Салапура и подсетио да је Зрењанин до сада имао 43 учесника на Олимпијским играма, спортиста, спортских функционера и судија, а да су спортисти из нашег града освојили 23 олимпијске медаље.
Момир Рнић је три пута учествовао на Олимпијским играма, као члан рукометне репрезентације Југославије, у Лос Анђелесу је 1984. године постао и олимпијски шампион, а у Сеулу 1988. године освајач бронзане медаље. Каже да се данас у Зрењанину обележава важан спортски јубилеј, што даје посебну тежину када се зна колико је наш град дао и учинио за спорт.
“Заиста, у којој год средини да се нађем, а доста путујем, чујем коментаре да ли је могуће да из једне релативно мале средине потекне тако велик број познатих спортиста, које људи препознају чак и по именима. Зрењанин треба тиме да се поноси, и да настави ту традицију, и да то буде узор и подстицај свим младим људима који тек почињу да се баве спортом. Млади треба да се баве спортом, пре свега, ради здравља и много битних ствари које ће их склонити с улице и омогућити нормалан, здрав живот, створити навике и дисциплиновати за касније животне обавезе и изградити као личности. У доба мојих наступа на Олимпијским играма, а било их је три - у Москви, Лос Анђелесу и Сеулу, имали смо доста успеха, пуно учесника, освајали смо медаље и могу с поносом да кажем да смо више него успешно представљали град Зрењанин, не само у бившој Југославији, већ и знатно шире. Било је задовољство видети да је на олимпијском постољу неко из Зрењанина, града од стотинак хиљада становника, а да ту част немају далеко већи, милионски градови. Заиста треба да се тиме поносимо, а овај град то препознаје и негује”, поручио је популарни “Чапе”.
Веслач Милорад Станулов, у дубл-скулу с Новосађанином Иваном Панчићем, освајач је две олимпијске медаље - сребрне у Москви 1980. године и бронзане четири године касније у Лос Анђелесу. Каже да је наступ на Олимпијским играма било нешто о чему је маштао када је почео озбиљније да се бави спортом, након што је постао репрезентативац и учесник светског првенства.
“Не само да сам успео да будем у националном олимпијском тиму, већ и да на играма у Москви и Лос Анђелесу освојим две медаље. То је био неки дечачки сан претворен у реалност и нешто најлепше за сваког спортисту. За Зрењанин је карактеристично да има тај дух олимпизма, традицију и разноврсност спортских дисциплина и када сам ја био мали, идоли су били, и у Зрењанину и тадашњој Југославији, рвач Бранислав Симић и боксер Звонко Вујин. То се наставља, нас су наследили млађи такмичари из Зрењанина и знамо добро резултате браће Грбић, Бодироге, одбојкашица, и та традиција освајања олимпијских медаља је настављена од спортиста који су поникли у Зрењанину”, рекао је Станулов.
“Не само да сам успео да будем у националном олимпијском тиму, већ и да на играма у Москви и Лос Анђелесу освојим две медаље. То је био неки дечачки сан претворен у реалност и нешто најлепше за сваког спортисту. За Зрењанин је карактеристично да има тај дух олимпизма, традицију и разноврсност спортских дисциплина и када сам ја био мали, идоли су били, и у Зрењанину и тадашњој Југославији, рвач Бранислав Симић и боксер Звонко Вујин. То се наставља, нас су наследили млађи такмичари из Зрењанина и знамо добро резултате браће Грбић, Бодироге, одбојкашица, и та традиција освајања олимпијских медаља је настављена од спортиста који су поникли у Зрењанину”, рекао је Станулов.
Обојица прослављених спортиста указују да треба увек истицати позитивне вредности спорта и радити на њиховом промовисању и те резултате свуда истицати. Поручују да нико, ко почиње да се бави спортом, не треба да има пред собом искључив циљ да мора да учествује на олимпијади, али да то треба да буде неки сан сваког од њих, јер су Олимпијске игре нешто што се највише бележи и памти у свакој спортској каријери.
Ференц Кемењ рођен је 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку, у јеврејској породици која се у град доселила 12 година раније и становала на данашњем Житном тргу. Школовао се у Будимпешти и Паризу, где је завршио два факултета и потом радио као директор школе и професор математике и физике. Био је реформатор школства, а највише пажње је посвећивао фискултури. Међу првима се залагао да се при школама изграде фискултурне сале, о чему је написао више радова.
Предавање барона Пјера де Кубертена о идеји олимпизма га је опчинило, па је убрзо постао његов сарадник, а потом члан Међународног олимпијског комитета и један од организатора првих савремених Олимпијских игара, у Атини 1896. године. Уз ову важну обавезу, др Кемењ је био и пратилац репрезентације Угарске, за коју је наступао Момчило Тапавица, први Србин олимпијац. Др Ференц Кемењ је пратио наступе Тапавице, а пошто је писао и извештаје за тадашње спортске новине у Угарској, истицао је његове завидне резултате.
Из олимпијског комитета своје земље и из Међународног олимпијског комитета повукао се 1907. године. Није прекинуо пријатељство са Кубертеном који му је 1933. године писао да се “Игре нису угасиле, настављају да се развијају, у чему је и Ваша заслуга”.
Живот му се трагично прекинуо током Другог светског рата, када је са супругом извршио самоубиство 21. новембра 1944. године, у Будимпешти. Остало је нејасно да ли се на такав чин одлучио због пацифистичких ставова и неслагања са тадашњом влашћу или због прогона, јер је био јеврејског порекла.
Родни Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, рад београдске вајарке Радмиле Граовац. До сада није било неког устаљеног датума у знак сећања на др Ференца Кемења, а 2016. године, у склопу тадашње посете, споменик је обишла и чланица Међународног олимпијског комитета из Немачке Клаудија Бокел.
На фотографији из 1894. године, на којој су оснивачи Међународног олимпијског комитета, др Ференц Кемењ је трећи с лева. Није ни слутио да ће овај тренутак забележен тадашњим чудом технике бити историјски, и за њега и за покрет који се убрзо проширио светом. Ова фотографија остаје до данас непроцењиво сведочанство развоја олимпијске идеје до највиших, планетарних размера, али и изузетног значаја и доприноса града Зрењанина духу олимпизма, од његових најранијих дана.
