Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаГодишњица од банатског “крвавог јануара”, помен и сећање на страдале суграђане
Комеморацијом, служењем помена и полагањем венаца на споменик на Житном тргу у Зрењанину данас је обележена 79. годишњица од трагичних догађаја из Другог светског рата, познатих као “крвави јануар” или “крвави српски Божић”.
Као и сваке године на овај дан, овога пута у мањем броју и уз поштовање свих мера заштите од епидемије, испред споменика су се окупили представници Града Зрењанина, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин и потомци страдалих суграђана. “Да се не заборави и никад више понови”, генералне су поруке упућене са скупа на ком су евоцирана сећања на један од најсвирепијих злочина у Банату током фашистичке окупације.
Венце на споменик су положили представници Града Зрењанина, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин и потомака страдалих, а помен је служио свештеник Српске православне цркве, јереј Миодраг Станојевић. У име Града Зрењанина венац су положили градоначелник Симо Салапура, председник Скупштине града Чедомир Јањић и заменик председника Скупштине града Оливер Митровић. И овога пута комеморацији је присуствовао некадашњи градоначелник Иван Бошњак, са братом Дарком, чији је рођени деда Богољуб Бошњак један од страдалих у овом злочину окупатора.
На трећи дан православног Божића и дан Светог првомученика - архиђакона Стефана, 9. јануара 1942. године, фашисти су у Зрењанину - тадашњем Петровграду - Кикинди, Драгутинову (данас Ново Милошево) и Банатском Аранђелову погубили 150 родољуба. Тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године у неколико места у Банату, стрељано је у Зрењанину, у дворишту судског затвора, а потом су њихова тела на запрежним колима пронета централним градским улицама и обешена на Житном тргу, где су стајала до сутрадан. То нису били само комунисти, већ и обични грађани и слободарски опредељени људи, који нису желели да прихвате немачку окупацију. Међу њима су били и неки од организатора антифашистичке борбе у средњем Банату - др Лазар Мијатов, скојевка Олга Убавић и Иван Виоглавин.
Био је то први Божић у нашем граду под фашистичком окупацијом и покушај окупатора да на свиреп начин угуши антифашистички покрет, али је постигао управо супротно и још више охрабрио родољубе да се окупе у борби за слободу. И данашње обележавање ове годишњице било је прилика за сећање на тај период наше историје и на његове жртве, али и за слање јасних антиратних порука за будућност.
Градоначелник Симо Салапура рекао је да Град Зрењанин обележава и овај, као и све друге значајне догађаје из оба светска рата, који сведоче о слободарској традицији и духу нашег града и његових становника.
“Наша је обавеза и дужност да евоцирамо успомене на страдалнике тог времена, али и велика одговорност да се овакви злочини више никада не понове”, поручио је градоначелник.
“Наша је обавеза и дужност да евоцирамо успомене на страдалнике тог времена, али и велика одговорност да се овакви злочини више никада не понове”, поручио је градоначелник.
Спомен-обележје на Житном тргу откривено је поводом обележавања 45. годишњице Дана устанка народа Србије у Другом светском рату, 7. јула 1986. године.
