Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОдржана комеморација поводом смрти Ивана Гуте Грубачког - аплауз за све што је учинио за зрењанински рукомет и спорт
Комеморација поводом смрти Ивана Гуте Грубачког, истакнутог зрењанинског рукометног и спортског радника, одржана је данас у Барокној сали Градске куће. У присуству чланова породице, познаника и пријатеља, представника локалне самоуправе, Спортског савеза града Зрењанина, Рукометног савеза Србије и града Зрењанина и Рукометног клуба “Пролетер”, обратили су се Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, Миран Моца Пантелић, спортски радник, новинар и публициста и Момир Рнић, један од највећих асова југословенског рукомета свих времена.
Обраћајући се скупу у име Града Зрењанина и у своје лично име, градоначелник Симо Салапура рекао је да смо остали без човека ком је спорт био више од живота.
“Био је човек који је дане уз спорт започињао и завршавао на спортским борилиштима, “Медисону”, на Градском стадиону, “Граднулици”, “Кристалној дворани”, или за својим столом у “Камелу”, где је са пријатељима једино разговарао о спорту. Био је то његов животни круг и животни пут. Са Карађорђевог трга је кренуо у спортски свет, ту се увек враћао, и професионално и приватно. Захваљујући Гути и његовој енергији која је била искључиво усмерена на оно што се дешава у Карађорђевом парку, овај део нашег града је постао спортски Олимп”, казао је градоначелник.
“Био је човек који је дане уз спорт започињао и завршавао на спортским борилиштима, “Медисону”, на Градском стадиону, “Граднулици”, “Кристалној дворани”, или за својим столом у “Камелу”, где је са пријатељима једино разговарао о спорту. Био је то његов животни круг и животни пут. Са Карађорђевог трга је кренуо у спортски свет, ту се увек враћао, и професионално и приватно. Захваљујући Гути и његовој енергији која је била искључиво усмерена на оно што се дешава у Карађорђевом парку, овај део нашег града је постао спортски Олимп”, казао је градоначелник.
Рекао је и да се Грубачки, још као играч “Вулкана”, спремао да постане тренер, с једноставном визијом да увек размишља корак напред.
“Од просечног нижеразредног клуба и четвртог степена лигашког такмичења, довео је “Пролетер” до једног од најбољих тимова у југословенском рукомету. Знао је да у земљи која је обожавала рукомет и у коју су стигла највећа светска одличја, није довољно само бити вредан или талентован, већ се мора бити најбољи”.
“Од просечног нижеразредног клуба и четвртог степена лигашког такмичења, довео је “Пролетер” до једног од најбољих тимова у југословенском рукомету. Знао је да у земљи која је обожавала рукомет и у коју су стигла највећа светска одличја, није довољно само бити вредан или талентован, већ се мора бити најбољи”.
Градоначелник је још рекао да смо титулу “Европски град спорта” заслужили и због Гутиног ангажмана.
“Имаћемо то у мислима увек када их будемо представљали и сећали оних који су уградили себе у зрењанински спорт и његов развој, који су покретали и анимирали и друге да им се у томе придруже. Иван Грубачки Гута један је од њих.
Драги наш Гуто, поздравићеш тамо где идеш сигурно и твоје капитене Еремића и Јову Славковића, Мирка Васиљевића, Џигија, Бјелицу, све који су темељили и градили зрењанинску рукометну тврђаву. Спортски Зрењанин неће вас никад заборавити, а искрено се надамо да ће онај незаборавни хук и чудесна енергија са дрвених трибина “Медисона” бити пренети и у “Кристалну дворану”, наш нови спортски храм, који си са поносом гледао како расте и прима нове генерације спортиста у твом комшилуку. Угостили смо у њој протеклих дана поново државну репрезентацију. Победа против велике Француске била је, нажалост, последња за твог живота, али можда баш у њој има довољно симболике којом си се и сам увек водио - да нема непобедивих противника, ако постоји довољно жеље и императива за тријумфом, ако је тренер добро припремио екипу и ако сви на терену заиста функционишу као тим. Сећаћемо се твоје филозофије спорта и твојих идеја којима си покретао друге”, опростио се Симо Салапура од Гуте Грубачког.
“Имаћемо то у мислима увек када их будемо представљали и сећали оних који су уградили себе у зрењанински спорт и његов развој, који су покретали и анимирали и друге да им се у томе придруже. Иван Грубачки Гута један је од њих.
Драги наш Гуто, поздравићеш тамо где идеш сигурно и твоје капитене Еремића и Јову Славковића, Мирка Васиљевића, Џигија, Бјелицу, све који су темељили и градили зрењанинску рукометну тврђаву. Спортски Зрењанин неће вас никад заборавити, а искрено се надамо да ће онај незаборавни хук и чудесна енергија са дрвених трибина “Медисона” бити пренети и у “Кристалну дворану”, наш нови спортски храм, који си са поносом гледао како расте и прима нове генерације спортиста у твом комшилуку. Угостили смо у њој протеклих дана поново државну репрезентацију. Победа против велике Француске била је, нажалост, последња за твог живота, али можда баш у њој има довољно симболике којом си се и сам увек водио - да нема непобедивих противника, ако постоји довољно жеље и императива за тријумфом, ако је тренер добро припремио екипу и ако сви на терену заиста функционишу као тим. Сећаћемо се твоје филозофије спорта и твојих идеја којима си покретао друге”, опростио се Симо Салапура од Гуте Грубачког.
Миран Пантелић, спортски радник, новинар и публициста, осврнуо се на најзначајније моменте Гутине играчке и тренерске каријере и спортског рада уопште. Подсетио jе на неке од најблиставијих тренутака зрењанинског рукомета, уласке у највиши југословенски ранг такмичења, прву вицешампионску титулу и незаборавне дебитантске мечеве на европској сцени, у сезонама у којима је на тренерској клупи седео Грубачки. Говорио је о Гутиним активностима на реконструкцији Градског стадиона, изградњи Спортског центра “Граднулица”, потреби да се граде нови спортски објекти у граду.
“Много је урадио, много нас је волео, много смо ми њега волели, памтићемо га за живота. Мислим да је био највећи спортски радник Баната свих времена”, рекао је Пантелић.
“Много је урадио, много нас је волео, много смо ми њега волели, памтићемо га за живота. Мислим да је био највећи спортски радник Баната свих времена”, рекао је Пантелић.
Момир Рнић “Чапе”, рукометна легенда наше земље и града Зрењанина, светски и олимпијски шампион, емотивно се опростио се од свог спортског учитеља и човека ког је касније наследио на тренерској клупи, водећи екипу “Пролетера” до финала Купа европских шампиона. Рекао је да је често посећивао Гуту, посебно када га је савладала болест, и да чак ни тада Гута није желео да о било чему другом разговара, осим о рукомету. Позвао је на крају све присутне да му одају почаст и захвалност аплаузом, за све што је дао српском, а пре свега зрењанинском, спорту и рукомету.
Иван Гута Грубачки биће сахрањен данас, на Новом гробљу у Зрењанину.
