Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПријем у Градској кући и отварање изложбе посвећене научнику др Ђорђу Радићу, на Дан инжењера Србије
Изложба посвећена знаменитом научнику и пољопривредном просветитељу др Ђорђу Радићу (1839 - 1922), а поводом Дана инжењера Србије, отворена је јуче у Малом салону Народног музеја Зрењанин.
Претходно је заменик градоначелника Саша Сантовац у Градској кући уприличио пријем за организаторе изложбе уз Народни музеј, делегације Савеза инжењера и техничара Србије и Друштва инжењера Зрењанин, предвођене председницима савеза Игором Марићем и зрењанинског друштва Гораном Маринковићем.
Претходно је заменик градоначелника Саша Сантовац у Градској кући уприличио пријем за организаторе изложбе уз Народни музеј, делегације Савеза инжењера и техничара Србије и Друштва инжењера Зрењанин, предвођене председницима савеза Игором Марићем и зрењанинског друштва Гораном Маринковићем.
Захваљујући изложби, која ће бити отворена до 2. марта, зрењанинска публика ће имати прилику да боље упозна живот и дело др Ђорђа Радића, пољопривредног просветитеља и научника. Рођен је у Великом Бечкереку и био је први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске краљевске академије. Био је први Србин који је на универзитету у Бечу положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом.
Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији. Зато га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.
Међу Радићевим бројним научним достигнућима може се поменути хибридизација кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у Америци, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе. Захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом.
Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији. Зато га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.
Међу Радићевим бројним научним достигнућима може се поменути хибридизација кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у Америци, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе. Захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом.
Именом др Ђорђа Радића 2015. године названа је једна од нових улица у оквиру индустријске зоне “Југоисток” у зрењанину.
Приликом отварања изложбе, председник Савеза инжењера и техничара Србије др Игор Марић рекао је да је на овај дан, пре 154 године, основано прво удружење инжењера у нашој земљи и да је то један од повода за отварање изложбе посвећене др Ђорђу Радићу.
- Он је један из плејаде научника који су се, осим огромног знања, истицали и својим родољубљем, попут Пупина, Тесле, Мике Аласа, Милутина Миланковића. Радић се, након студија, вратио у Србију и свој стручни и научни рад посветио овој земљи, а као и други научници, одликовао се и филантропизмом и ангажовањем у друштвеним областима. Важно је да се схвати да инжењерство није само пука техничка професија, већ једна духовна потреба човека. Име Ђорђа Радића можда је непознато у ширим оквирима, али ми у Савезу инжењера и техничара желимо да популаризујемо, то радимо и радићемо и следећих година, многе инжењере, и бивше и садашње - истакао је др Марић.
- Он је један из плејаде научника који су се, осим огромног знања, истицали и својим родољубљем, попут Пупина, Тесле, Мике Аласа, Милутина Миланковића. Радић се, након студија, вратио у Србију и свој стручни и научни рад посветио овој земљи, а као и други научници, одликовао се и филантропизмом и ангажовањем у друштвеним областима. Важно је да се схвати да инжењерство није само пука техничка професија, већ једна духовна потреба човека. Име Ђорђа Радића можда је непознато у ширим оквирима, али ми у Савезу инжењера и техничара желимо да популаризујемо, то радимо и радићемо и следећих година, многе инжењере, и бивше и садашње - истакао је др Марић.
