Осамдесет година од дана устанка против фашизма - датум за сећање и поштовање

Пре 80 година, на Ивањдан, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња, Жикица Јовановић - Шпанац испалио је прве пуцње у знак отпора против фашизма, три дана након што је у Београду донета одлука о подизању оружаног устанка. Ти датуми, 4. и 7. јул, обележавају се као Дан борца и Дан устанка. Различитим скуповима, полагањем венаца, евоцирањем успомена и указивања на зло фашизма и страдања нашег народа у Другом светском рату, широм Републике Србије обележава се данас овај датум за сећање и поштовање. 
 
Делегација Града Зрењанина, градоначелник Симо Салапура и заменик Саша Сантовац, заједно са представницима Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР), положила је венац на спомен-обележје погинулим борцима и жртвама фашистичког терора у Карађорђевом парку, симболично одајући почаст свим жртвама у Другом светском рату на територији нашег града.  
 
 
 
 
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура поручио је да Град Зрењанин не заборавља значајне датуме из оба светска рата, који сведоче о слободарским тежњама нашег народа, супротстављању окупаторима и жељама да се остане и буде свој, на своме.   
- Наша је дужност, морална и људска обавеза да обележавамо све историјске догађаје и сећамо се свих жртава у Другом светском рату, уз јасну поруку - да се зло, попут фашизма, више никада и никоме не понови. Сећамо се данас свих жртава у борби против фашизма, одајемо им дужну почаст и поручујемо да њихове жртве нису и не могу бити узалудне, јер су вођене најсветијим идеалима слободе и одбране своје земље и свог народа - указао је градоначелник након полагања венаца на споменик у Карађорђевом парку и подсетио да је прошле године детаљно уређен простор око овог споменика, да су обновљени и споменици из Другог светског рата у Лукићеву и на “Бошњаковом салашу”, поред пута за Михајлово и да ће Град Зрењанин посветити дужну пажњу одржавању и обнављању свих спомен-обележја из наше историје. 
 
 
 
 
Споменик у Карађорђевом парку откривен је 1946. године, на месту страдања родољуба из Панчева и спомен-гробнице у којој је било сахрањено преко 200 страдалих са територије целог тадашњег среза, између осталих и Жарко Турински, Коча Коларов и Жарко Зрењанин - чији су посмртни остаци касније пренети на друге локације. Аутор споменика је Рус Солодов, а наводно је идеју за његово подизање дао Јосип Броз Тито. Открио га је изасланик маршала Тита, генерал Павле Јакшић. Шири простор око споменика 1954. године уређен је као Омладински (данас Карађорђев) парк. 
 
Натпис на предњој страни споменика гласи:
"ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ, 
ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА 
У ВЕЛИКОМ ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1944",
а на задњој:
"ВИ ПАДОСТЕ ЖРТВОМ И ДАДОСТЕ СВЕ: 
КРВ, ЖИВОТ, МЛАДОСТ 
РАДИ СЛОБОДЕ".
 

Слике

  • /uploads/attachment/vest/6117/Venci_7_jul_0.jpg