Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПочаст др Ференцу Кемењу - годишњица рођења оснивача Међународног олимпијског комитета најављује почетак Игара у Токију, 125 година након Атине
Др Ференц Кемењ, наш суграђанин, оснивач Међународног олимпијског комитета и један од пионира савременог олимпијског покрета, рођен је 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку. Тим поводом, уз чињеницу да наредног петка почињу XXXII летње Олимпијске игре у Токију, данас су одали почаст др Кемењу и најавили учешће зрењанинских олимпијаца у Токију представници Града Зрењанина, Спортског савеза града и истакнути спортисти, освајачи олимпијских медаља из нашег града.
У име Града Зрењанина, Спортског савеза града и Јавне установе “Спортски објекти” венац су положили градоначелник Симо Салапура, генерална секретарка ССГЗ Вукосава Ђапић Атанацковић и помоћник директора ЈУ “Спортски објекти” Милан Пиперски, а испред зрењанинских олимпијаца, освајачи четири олимпијске медаље Момир Рнић и Милорад Станулов.
Градоначелник Симо Салапура рекао је да неговање олимпијске традиције и сећање на наше олимпијце спадају у важне сегменте промоције Зрењанина као “Европског града спорта”
- Посебно је значајна та веза коју наш град има са зачетником модерног олимпијског покрета, нашим суграђанином др Ференцом Кемењом, који је пре 125 година био организатор и један од важних руководилаца првих Олимпијских игара у Атини, 1896. године. Морамо да гајимо културу сећања на наше славне олимпијце, они су сигурно узор свима који желе да се баве спортом или физичком активношћу - истакао је градоначелник и најавио учешће спортиста из нашег града на предстојећим Олимпијским играма.
- Посебно је значајна та веза коју наш град има са зачетником модерног олимпијског покрета, нашим суграђанином др Ференцом Кемењом, који је пре 125 година био организатор и један од важних руководилаца првих Олимпијских игара у Атини, 1896. године. Морамо да гајимо културу сећања на наше славне олимпијце, они су сигурно узор свима који желе да се баве спортом или физичком активношћу - истакао је градоначелник и најавио учешће спортиста из нашег града на предстојећим Олимпијским играма.
- Поносни смо што ће и овога пута Зрењанин имати своје представнике, посебно смо поносни на 22 олимпијске медаље које су до сада освојене, уз 57 наших учесника на досадашњим олимпијадама, спортиста, тренера, функционера, судија. То је импозантан број за наш град и нешто што нас је одредило да ове године будемо “Европски град спорта”. У сусрет Олимпијским играма, у понедељак ћемо организовати и промоцију капиталног спортског дела, у ком су сублимирани сви зрењанински олимпијци, освајачи медаља и учесници и мислим да је то документ који ће заиста да покаже колика је снага зрењанинског спорта - рекао је Симо Салапура.
- Рад, рад и само рад - порука је најуспешнијег српског веслача свих времена Милорада Станулова, намењена младим спортистима, уз дозу жаљења што његови успеси у том спорту до данас нису превазиђени и очекивања да ће се то можда догодити баш у Токију и полагања наде у двојац Васић - Мачковић.
Станулов каже да му је била част када је уврштен у олимпијску екипу наше земље у Москви 1980. године, али да до почетка такмичења није знао у којој ће дисциплини веслати.
- Ја сам веслао и у појединачној дисциплини, у скифу, међутим када смо сели заједно у чамац Зоран Панчић и ја, у дубл-скулу, знали смо да ће то бити добро, имали смо и пре Олимпијских игара контролну регату, видело се да смо добар тандем, били смо сигурни у себе на играма, из трке у трку веслали све боље и најбоље време постигли управо када је било најважније, у финалу - присећа се Станулов освојене сребрне медаље у Москви, као и сличног успеха оствареног четири године касније у Лос Анђелесу, када је наш дубл-скул освојио треће место.
- Ја сам веслао и у појединачној дисциплини, у скифу, међутим када смо сели заједно у чамац Зоран Панчић и ја, у дубл-скулу, знали смо да ће то бити добро, имали смо и пре Олимпијских игара контролну регату, видело се да смо добар тандем, били смо сигурни у себе на играма, из трке у трку веслали све боље и најбоље време постигли управо када је било најважније, у финалу - присећа се Станулов освојене сребрне медаље у Москви, као и сличног успеха оствареног четири године касније у Лос Анђелесу, када је наш дубл-скул освојио треће место.
Момир Рнић био је предводник рукометне репрезентације Југославије, која је освојила две олимпијске медаље - златну у Лос Анђелесу 1984. године и бронзану у Сеулу, 1988. године - као и светски шампионат 1986. године. Свим нашим учесницима на Олимпијским играма у Токију жели пуно среће и да се врате бар са неколико медаља.
- Оптимиста сам и очекујем од представника наше земље да освоје медаље, а верујем да ће и наши рвачи донети медаље у Зрењанин. Олимпијске игре свакако су посебан доживљај и сан сваког спортисте и успех је већ и сам пласман и учешће на њима, а уколико се освоји и медаља сувишно је било шта причати о значају таквог резултата. У том смислу, ја сам у потпуности испунио спортски део свог живота - истиче наш прослављени спортиста и додаје да ће предстојеће игре бити специфичне, јер ће учесницима бити тешко да се надмећу пред празним трибинама и борилиштима и да ће морати у таквим условима да додатно докажу свој квалитет, посебно на менталном плану.
- Мислим да су наши спортисти спремни за то и заиста им од срца желим успех на Олимпијским играма у Токију - поручује Момир Рнић.
Др Ференц Кемењ , пионир савременог олимпијског покрета, оснивач и члан првог Олимпијског комитета обновљених Олимпијских игара у Атини 1896. године и близак пријатељ првог председника МОК Пјера де Кубертена, рођен је пре 161. године, 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку. Др Кемењ је на Играма био и пратилац репрезентације Угарске, за коју је наступао и Момчило Тапавица, први Србин олимпијац.
Годишњица рођења др Кемења симболично најављује и почетак 32. летњих Олимпијских игара у Токију, наредног петка, 23. јула 2021. године, 125 година од првих Олимпијских игара у Атини.
Школовао се у Будимпешти и Паризу, где је завршио два факултета и потом радио као директор школе и професор математике и физике. Био је реформатор школства, а највише пажње је посвећивао фискултури. Међу првима се залагао да се при школама изграде фискултурне сале, о чему је написао више радова. Ференц Кемењ трагично је окончао живот 21. новембра 1944. године, у ратном периоду у Будимпешти.
Родни Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, рад београдске вајарке Радмиле Граовац.
