Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОбележена 103. годишњица од оснивања Српског народног одбора - дело др Жупанског и његових истомишљеника временом добија све јачу историјску конотацију
Свечаном литургијом у храму Успења Пресвете Богородице, полагањем венаца на спомен-плочу у порти храма и на кући у којој је живео др Славко Жупански, пригодним обраћањима и скуповима, данас је обележена 103. годишњица од оснивања Српског народног одбора у Великом Бечкереку, којим је утиснут снажан печат националном бићу и вековним слободарским тежњама српског народа на територији Аустроугарске монархије. Састављен од наших најумнијих суграђана тог времена, Српски народни одбор био је прво такво тело основано северно од Дунава, унутар тадашњих граница монархије, а имао је изузетну историјску улогу, не само у последњим данима Великог рата, већ и у оним догађајима који су потом уследили, све до присаједињења Војводине Краљевини Србији и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.
Оснивачка седница Српског народног одбора одржана је на Светог Луку, последњег дана октобра 1918. године, у згради Српске православне црквене општине. На спомен-плочу посвећену том догађају, венце су данас положили представници Средњобанатског управног округа, Града Зрењанина, Српског народног покрета “Светозар Милетић”, организације “Светосавље”, Друштва пријатеља Матице српске и друштва српско-руског пријатељства у Зрењанину, као и градских одбора Српске напредне странке и Демократске странке Србије. У име Града Зрењанина то су учинили градоначелник Симо Салапура, заменик градоначелника Саша Сантовац и председник Скупштине града Чедомир Јањић, а присуствовали су и други функционери локалне самоуправе, као и одборници Скупштине града.
Поздрављајући присутне и указујући на далекосежни значај одлука које су донете 31. октобра 1918. године и током новембра исте године, градоначелник Салапура истакао је да оне нису биле важне само за град, који је у тим данима очекивао долазак српске ослободилачке војске, већ и у знатно ширим историјским релацијама.
“Дело доктора Жупанског и његових истомишљеника наставља да живи и временом добија све јачу историјску конотацију и значај. Наши славни суграђани нису желели да буду само пуки посматрачи епохалних историјских промена, већ су их сами стварали и били њихови непосредни учесници. Одбор је имао и племениту мисију и одговорне задатке да мобилише све расположиве снаге за преузимање власти након окончања рата. На оснивачкој седници, донета је и одлука о формирању Српске народне гарде, која је потом одиграла кључну улогу у данима пред долазак српске ослободилачке војске. Без оружаних сукоба и жртава, смена власти је организована на најбољи могући начин, а припадницима свих мањинских народа, који нису учествовали у оружаним сукобима, гарантована су сва права и омогућена заштита српске војске”, истакао је градоначелник улогу Српског народног одбора у припреми за епохалну смену власти и смену држава на овим просторима, уочи ослобођења у Првом светском рату, а затим и у догађајима који су уследили.
“Дело доктора Жупанског и његових истомишљеника наставља да живи и временом добија све јачу историјску конотацију и значај. Наши славни суграђани нису желели да буду само пуки посматрачи епохалних историјских промена, већ су их сами стварали и били њихови непосредни учесници. Одбор је имао и племениту мисију и одговорне задатке да мобилише све расположиве снаге за преузимање власти након окончања рата. На оснивачкој седници, донета је и одлука о формирању Српске народне гарде, која је потом одиграла кључну улогу у данима пред долазак српске ослободилачке војске. Без оружаних сукоба и жртава, смена власти је организована на најбољи могући начин, а припадницима свих мањинских народа, који нису учествовали у оружаним сукобима, гарантована су сва права и омогућена заштита српске војске”, истакао је градоначелник улогу Српског народног одбора у припреми за епохалну смену власти и смену држава на овим просторима, уочи ослобођења у Првом светском рату, а затим и у догађајима који су уследили.
“Значај одлука донетих у Великом Бечкереку потврђен је на само неколико дана након ослобођења, 25. новембра, на Великој народној скупштини у Новом Саду. Том приликом истакнуте су тежње првог Српског народног одбора да Војводина прво и безусловно постане саставни део Србије и тек онда да се одлучује о судбини југословенске државе”, казао је градоначелник и осврнуо се на садашње време и тренутак, 103 године након тих историјских догађаја.
“Војводина је данас неодвојиви део државе Србије и кућа српског народа, али и свих других националних заједница које вековима равноправно живе на њеном тлу. Одајемо данас почаст нашим знаменитим суграђанима, онима који су допринели развоју Великог Бечкерека, Петровграда или Зрењанина и поручујемо им да их следимо и поштујемо њихове идеје и дела. Њихов град данас укорак прати државу Србију у развоју, инвестицијама и великим инфраструктурним пројектима. Градилишта фабрика, стамбених зграда и путева мењају слику насеља и равнице и приближавају Зрењанин највећим градовима у земљи, Београду и Новом Саду. Успомену на славну прошлост најбоље чувамо квалитетним плановима за будућност, кроз нове инвестиције и настојања да будемо средина с добрим амбијентом за живот и рад, за долазак нових идеја и нових становника”, поручио је на свечаности у порти Успенског храма градоначелник Симо Салапура.
О значају догађаја из 1918. године у нашем граду и њиховим порукама беседио је и Милан Бјелогрлић, председник Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину и директор Градске народне библиотеке.
- Са ове дистанце, ми не само да одајемо дужно поштовање према члановима првог Српског народног одбора и Славку Жупанског, већ из њиховог дела треба да извучемо ону најважнију, заједничку нит - шта даље? У том смислу, загледани смо у прошлост, а окренути ка будућности и мислимо да је у овом тренутку најважније неговање јединственог духовног и културног простора српског народа. Ако знамо одакле долазимо, знаћемо ко смо и куда треба да идемо - казао је, између осталог, Бјелогрлић.
- Са ове дистанце, ми не само да одајемо дужно поштовање према члановима првог Српског народног одбора и Славку Жупанског, већ из њиховог дела треба да извучемо ону најважнију, заједничку нит - шта даље? У том смислу, загледани смо у прошлост, а окренути ка будућности и мислимо да је у овом тренутку најважније неговање јединственог духовног и културног простора српског народа. Ако знамо одакле долазимо, знаћемо ко смо и куда треба да идемо - казао је, између осталог, Бјелогрлић.
Српски народни одбор, основан 31. октобра 1918. године, бројао је девет чланова: др Андрија Васић, др Славко Жупански, прота Жарко Стакић, поп Драгутин Мојић, Живко Терзин, Милан Ракић, Паја Ристић, Светозар Исаковић и Јефта Вуков. За председника је изабран Андрија Васић, за потпредседнике Славко Жупански и Живојин Терзин. За почасног председника изабран је стари вођа Срба, адвокат др Емил Гаврила, у то време интерниран у Мађарској. Већ 15. новембра за председника Одбора изабран је др Славко Жупански. После ослобођења био је први велики жупан Торонталске жупаније, истакнути вођа српског покрета и један од најзнаменитијих наших суграђана и историјских личности, рођених, проживелих и сахрањених на овом тлу.
Након свечаности у порти храма, присутни су посетили и кућу др Славка Жупанског, недалеко од храма, и положили венце на спомен-плочу. На биографију, лик и дело др Жупанског подсетио је историчар и директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић, истакавши да је Жупански једна од оних историјских личности које су задужиле не само наш град, већ су значајне и за целу Србију.
Домаћин окупљања у кући био је Народни музеј Зрењанин, с обзиром да је Град Зрењанин откупио породичну кућу Жупанских с намером да она постане депаданс Народног музеја и специфичан изложбени простор, који би неговао успомену на др Славка Жупанског и Српски народни одбор, чији је био председник. Данашњем скупу присуствовалe су праунуке др Славка Жупанског - Бојана Жупански Личанин са породицом, Милица и Светлана Жупански.
