Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда Зрењанина“Олимпијац са Бегеја” - премијера филма посвећеног Милораду Станулову у петак, 5. новембра, у Културном центру Зрењанина
“Олимпијац са Бегеја”, спортско-документарни филм посвећен прослављеном зрењанинском спортисти, веслачу века у Србији, освајачу две олимпијске и једне светске медаље Милораду Станулову, биће премијерно приказан у петак, 5. новембра, у великој сали Културног центра Зрењанина, с почетком у 19 часова. На дан када је, пре 43 године, Станулов на далеком Новом Зеланду освојио бронзану медаљу на светском првенству, Европски град спорта представиће јавности још један пројекат усмерен ка неговању културе спортског сећања, богате традиције и високих спортских домета наших суграђана.
Филм су данас најавили ауторка Стојанка Лекић, генерална секретарка Спортског савеза града Вукосава Ђапић Атанацковић и сам актер, Милорад Станулов, који су позвали Зрењанинце да у петак дођу у Културни центар - улаз је бесплатан - и заузму своје место на премијери, уз опаску да ће број места, због поштовања епидемиолошких мера, ипак морати да буде ограничен. Очекују се и гости из других средина, представници спортских форума и асоцијација, истакнути спортисти и спортски радници, као и представници локалне самоуправе.
Стојанка Лекић, такође некадашња спортисткиња и спортски радник, рекла је да је до идеје да се уради овакав филм дошло спонтано, након запаженог пројекта “Женско лице спорта у Зрењанину”, такође са истим ауторима, Ђулом Фелдешијем и Душаном Удицким, из продукцијског Удружења “Печат”.
- Они су предложили да урадим филм о још неком спортисти у граду, успели су да ме убеде и избор је био и тежак и лак. Тежак, јер наш град има много учесника олимпијских игара и освајача медаља. Лак, јер Милорада Станулова познајем дуго, знам његову каријеру и знам да је у спорту у коме ће за три године бити 40 година како нико није успео да освоји олимпијску медаљу у веслању у нашој држави, након медаља Станулова и Панчића у Москви, 1980. године и Лос Анђелесу, 1984. године - истакла је Лекићева и додала да је избор на Станулова пао из још неких разлога.
- Они су предложили да урадим филм о још неком спортисти у граду, успели су да ме убеде и избор је био и тежак и лак. Тежак, јер наш град има много учесника олимпијских игара и освајача медаља. Лак, јер Милорада Станулова познајем дуго, знам његову каријеру и знам да је у спорту у коме ће за три године бити 40 година како нико није успео да освоји олимпијску медаљу у веслању у нашој држави, након медаља Станулова и Панчића у Москви, 1980. године и Лос Анђелесу, 1984. године - истакла је Лекићева и додала да је избор на Станулова пао из још неких разлога.
- Он је велики локал-патриота који, током своје каријере, ни једног момента није напуштао Зрењанин, а могао је, провео је 12 година у репрезентацији, али је ипак остао веран свом граду. Наш суграђанин, онако тих и ненаметљив, живео је поред нас, али не тих у смислу да ништа не ради, остао је активан свих ових година, уз много хобија и много пријатеља, што је данас свакако богатство - истакла је Стојанка Лекић.
Објаснила је и да је филм рађен тако што се чула исповест самог Станулова о оствареним спортским дометима и каријери, али и још десет његових савременика, његовог спортског колеге у двојцу без коримилара Зорана Панчића, тадашњег тренера Веселина Вучићевића, селектора Србољуба Саратлића и других актера тог времена и спортских догађаја. Коришћена је и богата спортска архива Милорада Станулова, аутентични снимци различитих формата, фотографије, новински текстови...
Милорад Станулов захвалио је Стојанки Лекић на упорности да уради овакав пројекат, уз констатацију да је то убеђивање дуго трајало, а потом је уследио одабир и обрада архивских материјала, што је све у филму одлично “скројено” и монтирано.
- Када смо и снимили све те материјале, Стојанка је месецима то гледала и слушала, и уклапала у неку целовиту причу у ограниченом временском трајању, од 55 минута. Захвалио бих се и градоначелнику Зрењанина који је, када је завршаван филм, предложио и замолио да он буде промовисан током ове године, у оквиру обележавања титуле “Европског града спорта”. Договорено је, на крају, да као датум премијере одаберемо 5. новембар, што није случајно, јер је управо тада годишњица када сам освојио медаљу на Светском првенству на Новом Зеланду - рекао је прослављен зрењанински спортиста, најављујући филм “Олимпијац са Бегеја”.
Милорад Станулов рођен је 1953. године у Зрењанину. Спортску каријеру почео је у Веслачко-кајакашком клубу “Бегеј 1883” 1970. године и као активан такмичар у њему провео пуних 18 година. Државни првак био је 12 пута, балкански пет пута, шампион Медитеранских игара у Сплиту, 1979. године, уз већ поменуте највеће успехе - бронзану медаљу у скифу на Светском првенству на Новом Зеланду 1978. године, сребрну у дубл-скулу са Зораном Панчићем, чланом ВК “Данубиус” Нови Сад, на Олимпијским играма у Москви 1980. године и бронзану, такође с Панчићем, у Лос Анђелесу 1984. године. У анкети листа “Експрес Политика” проглашен је 1997. године за “Веслача века” у Србији.
- Када смо и снимили све те материјале, Стојанка је месецима то гледала и слушала, и уклапала у неку целовиту причу у ограниченом временском трајању, од 55 минута. Захвалио бих се и градоначелнику Зрењанина који је, када је завршаван филм, предложио и замолио да он буде промовисан током ове године, у оквиру обележавања титуле “Европског града спорта”. Договорено је, на крају, да као датум премијере одаберемо 5. новембар, што није случајно, јер је управо тада годишњица када сам освојио медаљу на Светском првенству на Новом Зеланду - рекао је прослављен зрењанински спортиста, најављујући филм “Олимпијац са Бегеја”.
Милорад Станулов рођен је 1953. године у Зрењанину. Спортску каријеру почео је у Веслачко-кајакашком клубу “Бегеј 1883” 1970. године и као активан такмичар у њему провео пуних 18 година. Државни првак био је 12 пута, балкански пет пута, шампион Медитеранских игара у Сплиту, 1979. године, уз већ поменуте највеће успехе - бронзану медаљу у скифу на Светском првенству на Новом Зеланду 1978. године, сребрну у дубл-скулу са Зораном Панчићем, чланом ВК “Данубиус” Нови Сад, на Олимпијским играма у Москви 1980. године и бронзану, такође с Панчићем, у Лос Анђелесу 1984. године. У анкети листа “Експрес Политика” проглашен је 1997. године за “Веслача века” у Србији.
Био је истакнути спортски радник, добитник бројних спортских и друштвених признања, члан спортских форума и организација, а уз завршен економски факултет, био је запослен у “Електродистрибуцији” Зрењанин, одакле је и пензионисан, 2018. године.
