Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаТрадиционална свечаност у Градској кући - додељена Награда града Зрењанина за 2021. годину, градоначелник упутио новогодишње поруке
Традиционална новогодишња свечаност одржана је данас у Барокној сали Градске куће, уз присуство челника локалне самоуправе и средњобанатског округа, представника јавних предузећа и установа, привредног и јавног живота града и гостију свечаности. Додељено је и најзначајније годишње признање, за постигнуте резултате у различитим областима од интереса за Град Зрењанин - Награда града Зрењанина. Домаћини су били градоначелник Зрењанина Симо Салапура и председник Скупштине града Чедомир Јањић, који су и уручили Награду града овогодишњим лауреатима.
Новогодишњу честитку свим гостима и грађанима Зрењанина упутио је градоначелник Салапура, упутивши посебне честитке добитницима Награде града Зрењанина.
“Још једну исцрпљујућу годину остављамо за собом и верујем да су пред нама бољи дани, у којима ћемо се вратити на период пре епидемије. Успели смо да у протеклој години реализујемо неке пројекте, неки су остали недовршени, али ћемо их сигурно завршити. Оно што нас чека, планови за 2022. годину, наговештава велике инвестиције у нашем граду, почиње изградња аутопута Београд-Зрењанин, пречистача отпадних вода, завршавамо другу фазу адаптације Градског стадиона, зграду у Клеку, у оквиру Регионалног стамбеног програма за избеглице, радићемо и у сеоским месним заједницама, нашим насељеним местима, пројекте који су битни за њихове становнике”, рекао је градоначелник и осврнуо се на проблем који најдуже мучи Зрењанинце.
“Још једну исцрпљујућу годину остављамо за собом и верујем да су пред нама бољи дани, у којима ћемо се вратити на период пре епидемије. Успели смо да у протеклој години реализујемо неке пројекте, неки су остали недовршени, али ћемо их сигурно завршити. Оно што нас чека, планови за 2022. годину, наговештава велике инвестиције у нашем граду, почиње изградња аутопута Београд-Зрењанин, пречистача отпадних вода, завршавамо другу фазу адаптације Градског стадиона, зграду у Клеку, у оквиру Регионалног стамбеног програма за избеглице, радићемо и у сеоским месним заједницама, нашим насељеним местима, пројекте који су битни за њихове становнике”, рекао је градоначелник и осврнуо се на проблем који најдуже мучи Зрењанинце.
“Верујем да ћемо, заједно с Владом Републике Србије, заједно с нашим службама, доћи до решења проблема, радимо на томе свакодневно и очекујем да ће 2022. година бити веома значајна, када је ова тема у питању. Али ако оставимо воду по страни, ако се осврнемо на све директне инвестиције и подстицаје државе за наш град, за развој наших индустријских зона, за привредни развој, што је покретач укупног развоја града и региона, такви подстицаји мере се милијардама и то је доказ да је Зрењанин на важном месту, када је у питању развој Републике Србије. На томе сам захвалан председнику Александру Вучићу, као и целокупној Влади Републике Србије”, навео је Салапура.
Рекао је још да је иза нас година у којој смо проглашени за “Европски град спорта”, као први град у Србији с том титулом, и у том и таквом спортском духу, и завршио новогодишње обраћање.
“На крилима тих победа које су остварили и остварују наши спортисти, на крилима те енергије, желимо да будемо и град победа када су у питању инвестиције, развој, број кранова и градилишта у граду, то је оно што морамо да пренесемо из спорта и верујем да ће 2022. година у том смислу у Зрењанину бити победничка”, поручио је градоначелник на данашњој свечаности.
“На крилима тих победа које су остварили и остварују наши спортисти, на крилима те енергије, желимо да будемо и град победа када су у питању инвестиције, развој, број кранова и градилишта у граду, то је оно што морамо да пренесемо из спорта и верујем да ће 2022. година у том смислу у Зрењанину бити победничка”, поручио је градоначелник на данашњој свечаности.
Одлуком Комисије за доделу награда и признања града Зрењанина, а на основу разматрања приспелих предлога, “Награду града Зрењанина” ове године је заслужило пет појединаца:
Иван Панчић, фоторепортер у пензији
Готово шест деценија сведочи и бележи путем фотографије хронику нашег града. Његов професионални рад, јасно документован и доступан јавности, заступљен је кроз хиљаде и хиљаде вредних фотографија, на новинским страницама, разгледницама, каталозима, публикацијама које чине својеврсну историју развоја Зрењанина. Прве фотографије објавио је још 1965. године, у часопису “Фото-кино ревија”, а у листу “Зрењанин “1968. године. Као спортиста у младости, нарочито је оставио трага у области спортске фотографије, за коју добија и међународна признања.
С посебним осећајем за детаљ и спортски тренутак, неуморно је снимао врхунске, светски познате спортисте, али и пионире и полетарце који тек почињу да корачају спортским стазама. Бележи такмичења од великих спортских борилишта до најмањих локалних терена. Иако у пензији, и даље с великим жаром и енергијом снима и објављује фотографије са бројних спортских догађаја у Зрењанину и околини.
Роман Бугар, директор Зрењанинске филхармоније
Рођен је 1985. године у Зрењанину. Завршава Академију уметности у Новом Саду, подгрупа за виолину, а потом уписује магистратуру у Бања Луци, у класи професора Уроша Пешића и касније професорке Марије Мисите. Године 2009. обнавља Зрењанински камерни оркестар, а исте године постаје концертмајстор и диригент оркестра Националног савета румунске националне мањине. За председника великог Фестивала фолклора Румуна из Војводине изабран је 2011. године, а две године касније обнавља рад Зрењанинске филхармоније, основане 1890. године као прве у држави
Већ од тренутка када је стао на чело Зрењанинске филхармоније, она постаје изузетно значајан сегмент у области културе града. Традиционално, њеним наступом отвара се највећа градска концертна сцена на Тргу слободе, током манифестације “Дани пива” и ти концерти изазивају велико интересовање публике, не само у нашем граду. Зрењанин се данас може похвалити да је један од ретких градова у Србији у ком постоји и редовно наступа филхармонија.
Сарађује с различитим оркестрима у земљи, прва је виолина је у Гудачком квартету “Панонија”, а од 2015. на месту је и директора Војвођанског симфонијског оркестра. Признање заслужује због доприноса у области музичке културе и уметности града, у целини.
Сарађује с различитим оркестрима у земљи, прва је виолина је у Гудачком квартету “Панонија”, а од 2015. на месту је и директора Војвођанског симфонијског оркестра. Признање заслужује због доприноса у области музичке културе и уметности града, у целини.
Зураб Датунашвили, члан Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентације Србије
У години у којој Зрењанин, као први град у Србији, с поносом носи титулу “Европски град спорта”, овај спортиста издвојио се врхунским резултатима. Освојио је три светске медаље - постао је првак Европе и света и освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију. Проглашен је за најбољег рвача света у својој категорији, а ових дана заслужио је и највеће спортско признање на територији Аутономне покрајине Војводине - награду “Јован Микић Спартак”, као спортиста године.
Спортски и животни пут довео га је управо у Зрењанин и наш рвачки клуб, али и у државну селекцију Србије, његову нову домовину. Рвачки спорт је најтрофејнији у граду Зрењанину и увек је имао представнике који су славу свог клуба, града и земље проносили широм света. Његова медаља из Токија стигла је као 23. олимпијска медаља у спортској историји града, чиме је титула “Европски град спорта” крунисана и олимпијским одличјем, које увек има изузетну вредност и значај.
Тренутно се не налази у Зрењанину и у његово име признање је примио тренер Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентације Србије Војислав Трајковић.
др Радивој Филипов, лекар специјалиста епидемиолог
Град Зрењанин и ове године борио се с епидемијом изазваном коронавирусом. Највећи терет у заштити становништва и сузбијању епидемије поднеле су здравствене установе и појединци у њима, суочавајући се свакодневно с болешћу, али и радећи превентивно, како би последице заразе биле што мање.
У том ланцу одбране, изузетно важну карику чини Завод за јавно здравље Зрењанин, а посебно његова организациона јединица, Центар за контролу и превенцију болести, на челу с његовим начелником, добитником Награде града.
Рођен је 1966. године у Зрењанину, основне и специјалистичке студије медицине завршио је у Новом Саду. Између осталих активности у каријери, током НАТО агресије учествовао је у збрињавању повређених припадника наше војске на Косову и Метохији. Две деценије запослен је у Заводу за јавно здравље.
На основу свих активности и делатности те установе, лако је сагледати колико је, у протекле две године, била значајна његова улога, како у раду Центра за контролу и превенцију болести, тако и установе у којој ради, у целини.
За свој рад, допринос у борби против пандемије, заслужио је и признање, захвалницу Друштва лекара Војводине - Подружнице лекара Зрењанин.
Вуксан Кнежевић, педагог у пензији и књижевни стваралац
У својим књигама, а написао их је петнаест, на убедљив литерарни начин сведочи о дубини свог личног искуства и доживљаја. Његови прозни искази постоје као аутентично штиво, али и као вредна врста духовне документације једног времена. Педагог по струци, након професионалне каријере упустио се у неизвесну књижевну авантуру, која се показала као успешна и за њега благотворна.
Тај књижевни рад учинио га је познатим и препознатљивим у Србији, али и на просторима бивше Југославије. Писањем о мукама које, нажалост, нису биле само његове, кроз романе и приповетке борио се са личним, тешким успоменама, обликовао их у исказе који су говорили у име многих који су прошли исто или слично, а нису умели то да пренесу кроз литературу. Одабиром тема и стила писања, на најбољи начин дефинише и сажима записе о злу, али и о вечитој човековој истрајности да га преброди.
Својим усправним животом, душевном снагом да не падне у замке мржње и опште негације, а нарочито квалитетом својих књижевних остварења, заслужио је да буде уврштен у круг наших истакнутих суграђана.
У име награђених захвалио се управо Вуксан Кнежевић, истакавши да је Награда града Зрењанина “преживела” све муке које смо и ми живели, али да је њена традиција очувана, заслугом свих оних који су добро граду мислили.
“Локална награда није само обележје нашег рада, она је и добар показатељ где идемо и којим путем се крећемо. За мене је ово признање свакако међу најдражим, јер је израсло из духа средине и духа радне околине, у којој ми, добитници, живимо, радимо и стварамо. Зато је треба с поносом носити. Она доноси са собом и обавезе да наставимо да радимо, да достигнемо нове домете и дела. Сви лауреати се разликују међу собом, али у једном се не смемо разликовати - у односу и љубави према Зрењанину, својој средини, у односу према домовини”, поручио је Кнежевић.
“Локална награда није само обележје нашег рада, она је и добар показатељ где идемо и којим путем се крећемо. За мене је ово признање свакако међу најдражим, јер је израсло из духа средине и духа радне околине, у којој ми, добитници, живимо, радимо и стварамо. Зато је треба с поносом носити. Она доноси са собом и обавезе да наставимо да радимо, да достигнемо нове домете и дела. Сви лауреати се разликују међу собом, али у једном се не смемо разликовати - у односу и љубави према Зрењанину, својој средини, у односу према домовини”, поручио је Кнежевић.
У музичком делу данашње свечаности у Градској кући наступили су зрењанински музичари Марко Пејчић и Игор Дунђерски.
