Градоначелник примио некадашње “домце”, студенте који су завршили академске студије у нашем граду: Било је то лепо и безбрижно време, Зрењанин остао у прелепом сећању
Традиционално окупљање “домаца”, студената који су завршили академске студије у нашем граду одржава се током овог викенда.
Тим поводом бивше студенте који су током школовања боравили у студентском дому „Михајло Предић др Миша“ и садашњу управницу Тању Дуловић примио је у свом кабинету градоначелник Зрењанина Симо Салапура.
Бивши студенти нашег града долазе на ово окупљање из разних крајева и региона како Србије тако и Европе и света, а овај догађај је истовремено својеврсна промоција нашег Града и високих образовних установа у нашем граду - Високе техничке школе струковних студија и Техничког факултета „Михајло Пупин“ у Зрењанину.
Тако су данас на пријем код градоначелника дошли бивши студенти из Новог Сада, Београда Чачка, Горњег Милановца, Беле Цркве, Пљеваља, Бијелог Поља, Бијељине, али и они који тренутно живе у Немачкој и Француској.
Председник организационог одбора окупљања Горан Маринковић захвалио се градоначелнику на пријему.
- Покренули смо ову иницијативу пре девет година и ово је четврто окупљање заредом. Виђамо се на сваке три године,али морам напоменути да то није само генерацијско окупљање, већ окупљање више генерација које су у једном периоду заједно живели у студентском дому града Зрењанина. Пријатељства које смо створили тих година остала су и дан данас. Долазе нам другари и студенти који су расути по целом свету и то је величина и Зрењанина и нас као генерације – навео је Маринковић указавши да сви они са радошћу ишчекују дружење, али да има и суза када се растају.
Захваливши се на пријему и гостопримству градоначелника, Оливера Млађеновић из Ужица казала је да су дани студирања за њих били најлепши, безбрижни дани живота.
- Сви смо били исти, живели смо у студентском дому и делили смо и радости и туге, положене испите и завршене године, било је то лепо безбрижно време. И Зрењанин нам је остао у лепој успомени где сваке треће године долазимо са радошћу – казала је Млађеновић и навела да је студирање у нашем граду допринело и новим пријатељствима, сазнањима, искуствима.
Казала је да се нико од њених другара није променио, заправо, да они јесу одрасли људи који су када дођу на ова окупљања поново деца каква су били пре тридесет година.