Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПромоција књиге “Срби у Банату (1411-1594)” - популаризација мало познате историје банатских Срба пре Велике сеобе
Промоција књиге “Срби у Банату (1411-1594)” - два есејистичка погледа, аутора др Ференца Немета и др Милана Мицића, одржана је данас у препуној Барокној сали Градске куће у Зрењанину. У присуству представника Средњобанатског округа, Града Зрењанина и гостију, о књизи су говорили аутори, рецензенти проф. др Снежана Божанић и др Золтан Чемере, представници издавача Мирјана Баста и Милан Бјелогрлић и уредник издања Зоран Стојачић. Издавачи су Историјски архив Зрењанин, Градска народна библиотека “Жарко Зрењанин” и “Баштинар” Перлез.
Пре промоције, за учеснике је приређен пријем у кабинету председника Скупштине града Чедомира Јањића, ком су присуствовали и помоћници градоначелника Снежaна Вучуревић и Рајко Капелан, као и члан Градског већа Саша Кандић. Промоцији је присуствовао и начелник Средњебанатског округа Предраг Рађеновић.
Књига је заједнички ауторски рад Немета и Мицића, који у предговору наводе да она кроз свој садржај истиче заједничку борбу и савезништво српског и мађарског народа у једној историјској епохи у којој су се оба народа нашла у средишту светско-историјског сукоба религија и цивилизација.
Српски и мађарски народ, по њиховим речима, нашли су се у том периоду у ситуацији да покушају да зауставе турски продор у средњу и западну Европу, али пре свега, у борби да заштите себе и своје историјско постојање пред најездом, која је у хришћанском поимању света имала апокалиптични карактер.
Милан Мицић, који се кроз своја дела највише бавио историјом Срба током Првог светског рата и потоњим колонизацијама, истиче да је повратак у знатно даљи историјски период представљао посебан изазов.
“Књига говори о мало познатој историји овог простора, с обзиром да већина банатских фамилија своје трајање, уопште трајање банатских Срба, везује за последњих три стотине година, односно време Велике сеобе. За почетак је одабрана година 1411, када је Деспот Стефан Лазаревић постао жупан Торонталске жупаније, а завршава се 1594. годином и догађајем изузетно значајним за српску историју, а који се мало помиње, то је Банатски устанак, први српски устанак против турске власти, што је био и повод за спаљивање моштију Светог Саве. Обухвата период када су се Срби и Мађари налазили у заједничкој одбрани хришћанског света од османске најезде и стога је значајно што имамо и Ференца Немета као аутора, јер део текста говори о томе шта је писало у мађарској историографији и изворима о Србима у Банату у том времену, што је мало познато у српској културној јавности и уопште, српској историографији”, рекао је Мицић поводом данашње промоције.
“Књига говори о мало познатој историји овог простора, с обзиром да већина банатских фамилија своје трајање, уопште трајање банатских Срба, везује за последњих три стотине година, односно време Велике сеобе. За почетак је одабрана година 1411, када је Деспот Стефан Лазаревић постао жупан Торонталске жупаније, а завршава се 1594. годином и догађајем изузетно значајним за српску историју, а који се мало помиње, то је Банатски устанак, први српски устанак против турске власти, што је био и повод за спаљивање моштију Светог Саве. Обухвата период када су се Срби и Мађари налазили у заједничкој одбрани хришћанског света од османске најезде и стога је значајно што имамо и Ференца Немета као аутора, јер део текста говори о томе шта је писало у мађарској историографији и изворима о Србима у Банату у том времену, што је мало познато у српској културној јавности и уопште, српској историографији”, рекао је Мицић поводом данашње промоције.
