Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаДан заштите природе Србијe - конституисан Зелени савет града Зрењанина, саветодавно тело у служби одрживог локалног еколошког развоја
Дан заштите природе Србијe, 11. април, у Зрењанину је обележен конституисањем Зеленог савета града, на седници одржаној у Градској кући. У присуству градоначелника Зрењанина Сима Салапуре, помоћнице градоначелника Марије Дамјановић и петнаест чланова савета, Зелени савет формиран је као саветодавно тело градоначелника, у које су укључени представници еколошких покрета и удружења, институција, високобразовних установа, појединци који се на различите начине баве екологијом и унапређењем заштите животне средине у нашем граду.
Градоначелник је истакао да је у протеклом периоду, кроз низ мера и активности под заједничким именитељем “Зелени Зрењанин”, доста тога реализовано, као и да су сагледани сви потенцијали града у смислу додатног унапређења еколошког статуса. Поменуо је овом приликом и три кључне актуелне активности, које у највећој мери уоквирују еколошку слику града - стављање у функцију фабрике за прераду пијаће воде, изградња централног пречистача отпадих вода и санација и ремедијација градске депоније, уз друге које су реализоване у претходном периоду.
“Када је реч о мерама енергетске ефикасности, оне се огледају у замени котлова и столарије у јавним објектима и домаћинствима, озелењавање је посебан сегмент, у ком је у претходне две године уложено преко 40 милиона динара из различитих пројеката и извора финансирања, у сарадњи с министарствима за заштиту животне средине и пољопривреде, покрајинским секретаријатима, као и друштвено-одговорним компанијама. Извршено је рекордно пошумљавање у атарима, посебно меленачком, санирају се два градска парка, нови дрвореди су засађени уз Бегеј и дуж булевара на Багљашу, све до центра “Биг”. Низу еколошких мера придружује се и Завод за јавно здравље, проширењем броја мерних станица за мерење квалитета ваздуха, то нам је битан сегмент, како би могли да пратимо реализацију мера и активности које спроводимо у циљу побољшања квалитета ваздуха”, казао је градоначелник и додао да се у екологији, која је годинама и деценијама занемаривана, промене не могу десити преко ноћи.
“Када је реч о мерама енергетске ефикасности, оне се огледају у замени котлова и столарије у јавним објектима и домаћинствима, озелењавање је посебан сегмент, у ком је у претходне две године уложено преко 40 милиона динара из различитих пројеката и извора финансирања, у сарадњи с министарствима за заштиту животне средине и пољопривреде, покрајинским секретаријатима, као и друштвено-одговорним компанијама. Извршено је рекордно пошумљавање у атарима, посебно меленачком, санирају се два градска парка, нови дрвореди су засађени уз Бегеј и дуж булевара на Багљашу, све до центра “Биг”. Низу еколошких мера придружује се и Завод за јавно здравље, проширењем броја мерних станица за мерење квалитета ваздуха, то нам је битан сегмент, како би могли да пратимо реализацију мера и активности које спроводимо у циљу побољшања квалитета ваздуха”, казао је градоначелник и додао да се у екологији, која је годинама и деценијама занемаривана, промене не могу десити преко ноћи.
“Доста радимо и на пројектима рециклаже, унапређења свести код младих о значају екологије и заштите животне средине и мислим да је формирање Зеленог савета града добар наредни корак, да у граду и насељеним местима, уз нове, квалитетне идеје стратешки делујемо на унапређењу екологије у нашем окружењу”, оценио је данашњи скуп градоначелник Салапура.
Др Уна Марчета, са Техничког факултета “Михајло Пупин”, катедре за инжењерство заштите животне средине, рекла је да се са задовољством укључила у рад Зеленог савета града Зрењанина.
“Савет је формиран с основним циљем да допринесе заштити и унапређивању животне средине и укључи што више субјеката у доношење одлука у тој области. Драго ми је и што је зрењанински факултет, преко катедре за инжењерство заштите животне средине, чији сам члан, укључен у Зелени савет и да ћемо имати прилику да, кроз његов рад и активности које се буду реализовале у наредном периоду, ангажујемо и наше студенте”, истакла је она.
“Савет је формиран с основним циљем да допринесе заштити и унапређивању животне средине и укључи што више субјеката у доношење одлука у тој области. Драго ми је и што је зрењанински факултет, преко катедре за инжењерство заштите животне средине, чији сам члан, укључен у Зелени савет и да ћемо имати прилику да, кроз његов рад и активности које се буду реализовале у наредном периоду, ангажујемо и наше студенте”, истакла је она.
Након конститутивне седнице, чланови Зеленог савета симболично су у Жупанијском парку - Градској башти посадили садницу брезе - заједно с градоначелником та част је припала двојици најстаријих чланова, Војину Мраковићу, инжењеру пејзажне архитектуре у пензији и Вукоману Максимовићу, оснивачу и дугогодишњем председнику еколошког покрета “Панонска зора”.
Дан заштите природе Србије установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине. За Дан заштите природе у Србији одабран је 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ на територији општине Сокобања.
