Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда Зрењанина“Да нам села буду ближа” у Ботошу: решавање инфраструктурних проблема као један од услова за останак на селу, велик потенцијал биоелектране
Ботош је данас био одредница градоначелника Зрењанина Сима Салапуре и његових сарадника, у наставку овогодишњег циклуса активности “Да нам села буду ближа”. Након одржаног састанка с представницима месне заједнице, уприличена је посета предузећу “Биоелектра”, односно електрани која производи електричну и топлотну енергију из биомасе, и пољопривредном газдинству Јанкулов, у ком заједно и живи и привређује четири генерације те породице.
Коментаришући данашњу посету месној заједници Ботош, градоначелник Салапура истакао је да је у протеклих годину дана на реализацији различитих пројеката у том месту уложено скоро 30 милиона динара.
- У питању су инфраструктурни пројекти или пројекти инвестиционог одржавања, асфалтирање једне дуже улице, 1,3 километра, чишћење дивље депоније, помоћ у обнови простора намењеног удружењу пензионера, али разговарали смо и о проблемима који су овде присутни, пре свега о комасацији која се одужила и ушла у девету годину. Начинили смо редослед корака којима ћемо покушати да завршимо тај тежак процес, који иде на штету свих мештана Ботоша. У лошем стању је и локални пут од Банатског Деспотовца до Ботоша, укупна вредност те инвестиције, односно санације пута, је 27 милиона динара и намера нам је да то реализујемо кроз уговор о јавно-приватном партнерству - рекао је градоначелник.
- У питању су инфраструктурни пројекти или пројекти инвестиционог одржавања, асфалтирање једне дуже улице, 1,3 километра, чишћење дивље депоније, помоћ у обнови простора намењеног удружењу пензионера, али разговарали смо и о проблемима који су овде присутни, пре свега о комасацији која се одужила и ушла у девету годину. Начинили смо редослед корака којима ћемо покушати да завршимо тај тежак процес, који иде на штету свих мештана Ботоша. У лошем стању је и локални пут од Банатског Деспотовца до Ботоша, укупна вредност те инвестиције, односно санације пута, је 27 милиона динара и намера нам је да то реализујемо кроз уговор о јавно-приватном партнерству - рекао је градоначелник.
Председник Савета МЗ Ботош Бранислав Лазић потврдио је добру сарадњу с локалном самоуправом и истакао спремност градоначелника и његових сарадника да све горуће проблеме у селу реше у неком наредном периоду.
- Ботош је старо насеље, ове године славимо 685 година од оснивања села, надам се да ћемо све потешкоће које имамо пребродити и, у сарадњи с Градом Зрењанином, да ће оно што је обећано бити и испуњено. Драго нам је и што ћемо од јесени имати 25 ђака првака у школи и што је међу 1650 становника у селу 190 дечака и девојчица, то је наша будућност. Зато је и потребно улагати у инфраструктуру, у путну мрежу, како би људи остајали у селу - казао је Лазић.
- Ботош је старо насеље, ове године славимо 685 година од оснивања села, надам се да ћемо све потешкоће које имамо пребродити и, у сарадњи с Градом Зрењанином, да ће оно што је обећано бити и испуњено. Драго нам је и што ћемо од јесени имати 25 ђака првака у школи и што је међу 1650 становника у селу 190 дечака и девојчица, то је наша будућност. Зато је и потребно улагати у инфраструктуру, у путну мрежу, како би људи остајали у селу - казао је Лазић.
Биоелектрана у Ботошу почела је с радом 2016. године, као четврта по реду у Србији и прва на територији Зрењанина. Од почетне снаге 600 кW проширена је за још 360 кW, a као сировину користи силажу ражи и кукуруза и стајско ђубриво. У процесу разлагања биомасе настају електрична и топлотна енергија, а урађена је студија на основу које би се у овом селу могло снабдевати седам јавних објеката: обданиште, основна школа, дом здравља, полицијска станица, ватрогасни дом, спортска сала и хотел. На траси топловода дужине 1.300 метара, од постројења до центра села, и приватна домаћинства би се могла снабдевати топлотном енергијом.
Власник предузећа "Ћорић Аграр", ком припада и биоелектрана у Ботошу, Крста Ћорић каже да су, током претходне три године, од када су њени власници, изградили још једну електрану, уз неке додатне инвестиције.
- Обе електране су у функцији, радили смо и ревитализацију заливног система, изградили нов силос, набавили нову механизацију и свакодневно улажемо у овај комплекс, а произведену електричну енергију испоручујемо у систем Електропривреде Србије. Могућности за даље унапређење производње су широке. Топла вода, која, нажалост, сада нема никакву примену, могла би се користити за загревање села, такође да се изгради и неки пластеник, а размишљамо и о могућности да обновимо фарму свиња, удаљену 1,5 километар и спроведемо грејање до ње, чиме би се добио јефтинији производ, јер би учешће енергије у производњи било, практично, бесплатно - истиче Ћорић.
- Обе електране су у функцији, радили смо и ревитализацију заливног система, изградили нов силос, набавили нову механизацију и свакодневно улажемо у овај комплекс, а произведену електричну енергију испоручујемо у систем Електропривреде Србије. Могућности за даље унапређење производње су широке. Топла вода, која, нажалост, сада нема никакву примену, могла би се користити за загревање села, такође да се изгради и неки пластеник, а размишљамо и о могућности да обновимо фарму свиња, удаљену 1,5 километар и спроведемо грејање до ње, чиме би се добио јефтинији производ, јер би учешће енергије у производњи било, практично, бесплатно - истиче Ћорић.
- Биогасна електрана у Ботошу једна је од три на територији Зрењанина, прва је почела с радом, а у Србији их је укупно 35. Снаге је 960 киловата и доказ је да итекако имамо могућности и потенцијала да учествујемо у енергетском билансу Републике Србије. У ову инвестицију до сада је уложено 25 милиона евра и укупно запослено око 30 радника - истакао је градоначелник, након обиласка предузећа "Биоелектра".
Милорад Јанкулов представник је треће генерације те ботошке породице, у којој најстарији члан има 90, а најмлађи 10 година. Живе у слози у истом домаћинству, баве се сточарством, производњом млека и пољопривредом, а млеко испоручују зрењанинском "Млекопродукту". Каже да су задовољни сарадњом и очекују да ће обећане субвенције допринети стабилности производње и испоруке.
- Породица Јанкулов пример је и показатељ како четири генерације могу заједно урадити много тога, да године не представљају проблем и да у селу има перспективе. Уз нове подстицајне мере Владе Републике Србије, свакако ће сточарство имати одрживији раст и развој - надовезао се и градоначелник на речи домаћина.
