Свечано отворен павиљон “Исидорина с(ц)ена” у Перлезу и одржан концерт у Културној станици Баштинар млин
- Верујемо да је у лепоту музике коју је стварала уносила на свој начин приче о банатској равници, о ждраловима који прелећу преко родног места њеног оца, о љубави коју је несумњиво имала за овај крај. Њен одлазак је био немерљив губитак за целокупну српску уметност, али ће захваљујући иницијативама попут ове коју је реализовало Друштво “Баштинар”, живети њено дело. У Перлезу су учинили значајан корак вративши Исидорино дело у место њених корена. “Исидорина сцена“ ће допринети да упознамо Исидору, да се дивимо њеном таленту и генијалности. Ово је и подршка неговању уметничке музике чији је Исидора била најзначајнији савремени представник у Србији - поручио је градоначелник Салапура.
- У дивној барокној цркви у Перлезу, у селу у којем су живели родитељи мога оца Петра, у доба Божића или Ускрса, док би се, током службе, уморна и озебла пребацивала с ноге на ногу, из обамрлости би ме изненадно отимао заглушујући пев хора перлеских паора, сачињеног од свега неколико грубих, као суво дрво квргавих стараца. Из њихових набреклих грла и грлених жила, допирала је песма тако застрашујућа и моћна, као да се одвијала на самој ледини голготе, пре две хиљаде, али и кроз две хиљаде година, и као да су се, у микротоналним пукотинама њиховог певања, налазиле озвучене и сакупљене све њихове паорске стрепње, наде, жеље и очекивања. Тај свет ненаштимованих, четврттонских грлених жица, које трепере по законима свог дубокопотресног, аутентичног, прастарог несазнатљивог извора, магнетно ме је привлачио. Касније су се, из звучних одблесака ових сећања, рађале моје опере “Зора Д.”, “Маратонци”, “Симон изабраник” - речи су Исидорине.
- Ово спомен-обележје мој је допринос култури сећања на Исидору Жебељан, где је слово “ц” апостроф и назив има двојако значење - “Исидорина сцена”, летња позорница на којој треба да наступају и стасавају млади уметници, деца из школе, али и “Исидорина сена”, Исидорина сенка, која треба да остане и да лебди заувек изнад перлеског парка и да нас стално подсећа на неизрециво велико дело Исидоре Жебељан. Ово је и асоцијација на музичке павиљоне средњоевропских парковских мобилијара, креиран је у кружном облику, са осам стубова који асоцирају на осам тонова октаве. У павиљону су четири клупе које недвосмислено асоцирају на нешто што је централна прича Исидориног опуса, а то је музика за квартет. Стубови су повезани луковима који у преплету чине свод, незавршену небеску куполу која такође треба да асоцира на тај банатски “шлингерај”, бели вез, на нешто што је Исидора тако успешно користила као мотив у својим делима - поручио је Стојачић.