Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаSavet za rodnu ravnopravnost grada Zrenjanina i Ženska odbornička mreža zajedno na konferenciji u Novom Sadu
Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine bila je juče domaćin stručne konferencije posvećene zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Skup je okupio predstavnice i predstavnike institucija, državnih organa, lokalnih samouprava, stručnih radnih tela, organizacija, centara za socijalni rad i drugih relevantnih činilaca koji se bave ovom tematikom.
Grad Zrenjanin su na konferenciji zajednički predstavljali Savet za rodnu ravnopravnost i Ženska odbornička mreža Skupštine grada, a ispred ovih tela prisustvovali su predsednica Skupštine grada Zrenjanina Eleonora Marjanović, zamenik predsednice Skupštine grada i predsednik Saveta za rodnu ravnopravnost Ljubomir Stanisavljev, kao i članice Ženske odborničke mreže Bosiljka Božić i Gordana Adamov.
Nasilje nad decom, njihovo zlostavljanje i zanemarivanje u stalnom su porastu i moraju se smanjiti, odnosno efikasnije sprečavati, saglasne su učesnice i učesnici današnjeg skupa.
Evidentno je da se takve negativne pojave ispoljavaju i kada je reč o odnosu odraslih prema deci i kada je u pitanju odnos između same dece, odnosno među vršnjacima, što jasno govori o tome da ne postoji dovoljna svest ljudi o ovom problemu.
Naša država je prihvatila međunarodne standarde, donela niz zakona, strategija i protokola kojima se deca štite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Međutim, to nije dovoljno za prevazilaženje problema jer broj dece koja svakodnevno trpe nasilje ili bivaju zanemarena ne samo da nije smanjen, već je i u stalnom porastu. Zašto država ne uspeva da smanji i spreči zlostavljanje i zanemarivanje dece i zbog čega zakoni, strategije i protokoli nisu dovoljno efikasni, neka su od pitanja na koja su učesnice i učesnici današnjeg panela u pokrajinskoj Skupštini pokušali da odgovore.
Otvarajući konferenciju, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine zadužena za oblast zdravstva i socijalne zaštite prof. dr Branislava Belić, istakla je da je nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje dece opšti društveni problem sa kojima se ne samo naša zemlja već i ceo svet dugi niz godina suočavaju. Ona je podsetila da je na nivou države i pokrajine do sada mnogo urađeno na stvaranju okvira za poboljšanje stanja i dodala da je današnji skup u pokrajinskoj Skupštini dobra prilika da se upute odgovarajući predlozi koji će poboljšati kvalitet nove Nacionalne strategije o zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čija je izrada u toku.
Obraćajući se skupu, predsednica Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine i poslanik u Skupštini AP Vojvodine iz Zrenjanina, Stojanka Lekić, kazala je da uz postojeći pravni okvir treba ojačati zajednički rad, odnosno sektorsku saradnju i koordinaciju svih raspoloživih mehanizama za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. „Želja svih nas je da sva deca uživaju puna prava i da u tome imaju podršku čitavog našeg društva“, rekla je Stojanka Lekić.
Prisutnima se obratila i koordinatorka Ženske parlamenatrne mreže u Skupštini AP Vojvodine Tinde Kovač, koja je govorila o aktivnostima Mreže u ovoj oblasti.
Tokom panel diskusije razgovaralo se o izazovima i preprekama u sprovođenju prevencije i zaštite u Republici Srbiji, o čemu su prisutnima govorile Vesna Dejanović, predestavnica UNICEF-a, Milena Banić iz Beogradskog centra za prava deteta i predstavnice/i Policijske uprave Novi Sad.
Predstavljeni su i primeri iz prakse u našoj zemlji i regionu, o čemu su govorile Rada Đerić, direktorka Centra za podršku djeci i porodici u Bijelom Polju u Republici Crnoj Gori, zatim, Dušica Davidović iz Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i Marija Kordić, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana –ombudsmana za oblast prava deteta.
Između ostalog, navedeno je da je prema podacima Unicef-a, više od dve trećine dece u Srbiji barem jednom u životu doživelo neki oblik fizičkog nasilja, kao i to da se nadležnima godišnje prijavi daleko manji broj slučajeva nasilja od stvarnog.
Na kraju skupa date su i odgovarajuće preporuke u kojima je navedeno da je za poboljšanje postojećeg stanja potrebno:
• Poboljšati intersektorsku saradnju na svim nivoima
• Sistem socijalne zaštite učiniti efikasnijim
• Stalno raditi na informisanju i roditelja i dece
• U zdrvastvenom sistemu obezbediti psihoterapeutsku pomoć
• Izraditi novi Porodični zakon.
• Poboljšati intersektorsku saradnju na svim nivoima
• Sistem socijalne zaštite učiniti efikasnijim
• Stalno raditi na informisanju i roditelja i dece
• U zdrvastvenom sistemu obezbediti psihoterapeutsku pomoć
• Izraditi novi Porodični zakon.
