Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаDavidu Albahariju Nagrada Fonda ''Todor Manojlović''
Na sednici Upravnog odbora Fonda "Todor Manojlović" održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" u 28. januara 2016. godine, Upravni odbor u sastavu Vladislava Gordić Petković, predsednica, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Slobodan Tišma i Andraš Urban odlučio je da Nagrada Fonda "Todor Manojlović" za moderni umetnički senzibilitet za 2015. godinu pripadne Davidu Albahariju, našem priznatom romanopiscu, pripovedaču, uredniku i prevodiocu.
Foto: https://sr.wikipedia.org
Na dan kada je rođen zrenjaninski pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac Todor Manojlović (1883-1968), 17. februar, biblioteka "Žarko Zrenjanin" saopštava ime dobitnika nagrade. Nagrada se, prema dogovoru sa laureatom, dodeljuje u dogovoreno vreme u baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu, a sastoji se od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji „Feniks“ u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin".
U obrazloženju UO Fonda "Todor Manojlović" navodi se da, autor petnaest romana, trinaest knjiga priča, šest esejističkih knjiga, nekoliko drama i knjiga za decu, David Albahari nije samo tvorac proznog opusa koji je jednako poetički i etički dosledan koliko je i vrednosno relevantan, nego je, isto tako, i znamenita, internacionalno prepoznatljiva figura sa presudnim doprinosom u specifičnom kulturnom i duhovnom kontekstu nekadašnje Jugoslavije i sadašnje Srbije. Prevodilac, urednik, otkrivalac novih strujanja u američkoj književnosti, stvaralac insipirisan različitim poetikama i tradicijama (od Foknera do Apdajka i Karvera, od Beketa do Pintera, od Bernharda do Handkea), Albahari je svojim prevodima i tumačenjima u srpskom jeziku i kulturi trajno nastanio pisce poput Vladimira Nabokova, Tomasa Pinčona, Margaret Atvud, Džona Apdajka.
Albahari već više od četiri decenije ispisuje svedočanstva o pojedincu u vrtlogu jezika i vremena: ne pristajući da se sinhronizuju sa odveć zahtevnim svetom materijalnih interesa i tehnološkog napretka, njegovi junaci vode dugu i napetu bitku sa simboličnim poretkom, sa uspomenama, sa paralelnom egzistencijom u svetu nužnosti i svetu slobode. Opisujući u važnom periodu svog stvaralaštva iskustvo egzila, Albahari opisuje sučeljavanje dva koncepta sveta i prostora: dok Kanadu opisuje kao carstvo geografije u kom dominira osećaj da se prostor prostire u beskonačnost, Srbiju opisuje kao svet u istoriji, osvešćen o krhkosti i besmislenosti granica.
Pripovedanje u prvom licu opstaje u Albaharijevoj prozi kao područje eksperimenta u kom se sučeljavaju kriza naracije, dislociranost pojedinca, emotivna trauma, osećanje poraza i gubitka. Albaharijevi posve nejunački junaci pripadaju tradiciji jevrejske kulture, koja vekove seoba, beskućništva i obesnaženosti sublimira u figuru malog čoveka sa svim njegovim nesavršenostima i zastranjenjima. Albahari ne piše o herojima i podvizima, on piše o trajnoj zapitanosti senzibilnog pojedinca nad malim stvarima od enormne važnosti, među kojima jezik i identitet zauzimaju posebno mesto, jednako posebno koliko dostojanstvo i patnja.
Značaj i važnost umetničkog opusa, tiha i uporna borba da malu kulturu osnaži a lokalni jezik učini globalno prisutnim, trajna nastanjenost u čitalačkim afinitetima više generacija i više kultura, sve su to razlozi koji su opredelili Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović" da nagradu za moderni umetnički senzibilitet ove godine dodeli – Davidu Albahariju.
