Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда Зрењанина''Beogradski atlas Jovana Cvijića'' u zrenjaninskom muzeju
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić sinoć je, u prisustvu gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića, autora izložbe Tatjane Korićanac i direktora Narodnog muzeja Vidaka Vukovića, svečano otvorio izložbu "Beogradski atlas Jovana Cvijića", posvećenu jednom od naših najvećih naučnika, a povodom 150. godišnjice od njegovog rođenja. Izložba je postavljena u Salonu Narodnog muzeja i čini je originalan muzejski materijal iz Muzeja grada Beograda - Legata Jovana Cvijića.
Jovan Cvijić (1865-1927), geograf, naučnik, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor i član najstarijih akademija i univerziteta Evrope, predstavlja izuzetnu ličnost kulturne i naučne istorije Srbije. Ideja da se izložba postavlja i van Beograda, po rečima predsednika SANU, jeste da ona mora da se vidi na prostoru na kom žive građani ove države, te da je, po njemu, izložba u Zrenjaninu podjednako značajna, ako ne i značajnija od one koja je održana u Beogradu.
Akademik Kostić rekao je da Cvijićev legat, kao i zaostavština mnogih umnih i značajnih ljudi Srbije, nisu dovoljno istraženi i da čekaju na red da ih njihovi potomci pogledaju i saznaju o čemu su oni razmišljali.
- Iako mnogi smatraju da su ovo najteža vremena u kojima se Srbija našla, vremena u kojima su ti ljudi, pa i Cvijić stvarali, su bila mnogo teža i strašnija, ali su oni imali načina i vreme za kreativnost, za komunikacije, ne zatvoreni u sebe, već šireći ovaj kulturni prostor i otvarajući ga za druge. Sam Cvijić je vodio intenzivnu prepisku sa 36 profesora iz Evrope i sveta, s kojima je komunicirao na naučnoj osnovi, ne i-mejlom i kompjuterom, već svojom rukom, pišući pisma. Ta vrsta komunikacije je, čini mi se, i danas nama potrebna - da znamo ko smo i da sa tih pozicija razgovaramo sa svetom. Jovan Cvijić je to znao, hajde da i mi ponešto od toga naučimo - zaključio je predsednik SANU prilikom sinoćnjeg otvaranja izložbe u Zrenjaninu.
- Iako mnogi smatraju da su ovo najteža vremena u kojima se Srbija našla, vremena u kojima su ti ljudi, pa i Cvijić stvarali, su bila mnogo teža i strašnija, ali su oni imali načina i vreme za kreativnost, za komunikacije, ne zatvoreni u sebe, već šireći ovaj kulturni prostor i otvarajući ga za druge. Sam Cvijić je vodio intenzivnu prepisku sa 36 profesora iz Evrope i sveta, s kojima je komunicirao na naučnoj osnovi, ne i-mejlom i kompjuterom, već svojom rukom, pišući pisma. Ta vrsta komunikacije je, čini mi se, i danas nama potrebna - da znamo ko smo i da sa tih pozicija razgovaramo sa svetom. Jovan Cvijić je to znao, hajde da i mi ponešto od toga naučimo - zaključio je predsednik SANU prilikom sinoćnjeg otvaranja izložbe u Zrenjaninu.
On se pohvalnim rečima izrazio i o zrenjaninskom muzeju:
- Nisam, nažalost, znao da u Zrenjaninu postoji i uspešno radi ovakav muzej, s ovakvim entuzijastima, i da ovaj grad ima nešto na čemu ja, kao Beograđanin mogu da budem, dozvolićete mi, ljubomoran. Naučio sam, dakle, ovde koliko mi svi jedni o drugima malo znamo, kao što smo malo znali o jednom Jovanu Cvijiću. Mislim da je, posle izložbi u Beogradu i Novom Sadu, Cvijić ovde takođe na pravom mestu.
- Nisam, nažalost, znao da u Zrenjaninu postoji i uspešno radi ovakav muzej, s ovakvim entuzijastima, i da ovaj grad ima nešto na čemu ja, kao Beograđanin mogu da budem, dozvolićete mi, ljubomoran. Naučio sam, dakle, ovde koliko mi svi jedni o drugima malo znamo, kao što smo malo znali o jednom Jovanu Cvijiću. Mislim da je, posle izložbi u Beogradu i Novom Sadu, Cvijić ovde takođe na pravom mestu.
Prisutnima na otvaranju obratili su se i direktor Narodnog muzeja Vidak Vuković, kao i autorka izložbe Tatjana Korićanac koja je rekla da je izložba organizovana kao zajednički projekat Srpske akademije nauka i umetnosti i Muzeja grada Beograda, povodom 150. godišnjice od rođenja Jovana Cvijića, kao i da je postavka u Zrenjaninu ostvarena zahvaljujući odličnoj saradnji sa kolektivom Narodnog muzeja.
Pre samog otvaranja, u prostorijama Narodnog muzeja upriličen je i sastanak gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i njegovog pomoćnika Duška Radišića sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem. Gradonačelnik je tom prilikom istakao da Grad Zrenjanin izdvaja sredstva za kulturu u visini od 7 odsto budžeta, da podržava sve ustanove kulture i njihove brojne programe i da čini napore da očuva i revitalizuje ne samo kulturnu, već i graditeljsku baštinu, s obzirom da je akademik Kostić posebno bio impresioniran novim izgledom Trga slobode.
