Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаObeležena gradska slava, Uspenje Presvete Bogorodice
Liturgijom i svečanom litijom juče je u Zrenjaninu obeležen praznik Uspenja Presvete Bogorodice, poznat u narodu i kao Velika Gospojina, hramovna slava Uspenske crkve i slava Grada Zrenjanina.
Kao i prethodne tri godine, od kada je 2013. godine obnovljen taj lep i nekada tradicionalan običaj, kroz centar Zrenjanina prošla je svečana litija. Osim crkvenih velikodostojnika SPC i čelnika Grada Zrenjanina, u litiji su učestvovali pripadnici Policijske uprave Zrenjanin i Vatrogasno-spasilačkog bataljona Zrenjanin u svečanim uniformama, predstavnici zrenjaninskog garnizona Vojske Srbije, deca u narodnim nošnjama i građani Zrenjanina.
Iz hrama Uspenja Presvete Bogorodice litija je prošla Svetosavskom ulicom, nastavila Ulicom Kralja Aleksandra Karađorđevića, sve do Trga slobode.
Ispred spomenika kralju Petru održana je služba na kojoj je čitano Sveto Jevanđelje, da bi u povratku sa Trga slobode, litija prošla Gimnazijskom, Ulicom Svetozara Markovića i ponovo Svetosavskom.
Na čelu litije nošena je ikona Uspenja Presvete Bogorodice, koju je 13. januara 2013. godine gradu poklonio episkop banatski Nikanor, a koja se čuva u kabinetu gradonačelnika. Iza ikone su, kako i nalaže red i običaj, prvi išli gradonačelnik Čedomir Janjić i predsednik Skupštine grada Oliver Mitrović.
O prazniku Uspenja Presvete Bogorodice govorio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve jerej Miodrag Stanojević. On je podsetio da je motiv Uspenja Bogorodice predstavljen i na grbu Grada Zrenjanina, jer je ona viševekovna zaštitnica svih nas.
- Građani Zrenjanina treba da su ponosni što upravo na grbu našeg grada nalazimo njen lik i zahvaljujući njoj mi opstajemo i štiti nas u svakom pogledu i od svakog zla. Nema lepšeg načina da se proslavi današnji praznik - zajedništvom, zajedničkom molitvom na prvom mestu, a onda i litijom. To je ono što Gospod i želi - da smo zajedno i neka Presveta Bogorodica svojim molitvama i dalje nas sve čuva, u zdravlju, miru i blagostanju.
Najstarija gradska pravoslavna crkva, podignuta daleke 1746. godine, posvećena je uspomeni na smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, danu kada se ona uznela na nebo "i predala svoj duh u ruke Spasitelja".
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice se, između dva svetska rata, tradicionalno obeležavao kao gradska slava i na liturgijama i kroz litiju okupljao veliki broj naših sugrađana.
