Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOrganska hrana velika šansa za udružene manje proizvođače
Proizvodnja organske hrane u našoj zemlji ima odličnu perspektivu, a manji proizvođači, ukoliko se organizuju i udruže, imaju dobru šansu za uspešan plasman svojih proizvoda na inostrana tržišta, samim tim i da očekuju solidnu zaradu - čulo se juče na skupu koji su u Gradskoj kući organizovali Grad Zrenjanin i kompanija “Jovanjica” iz Beograda, lider među domaćim proizvođačima, distributerima i izvoznicima organske hrane.
Prisutnim poljoprivrednim proizvođačima i zainteresovanima da nešto čuju o toj vrsti proizvodnje i plasmana proizvoda, obratili su se pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić, vlasnik kompanije “Jovanjica” Predrag Koluvija i član Gradskog veća grada Beograda Dragomir Petronijević.
Duško Radišić podsetio je na brojne aktivnosti koje Grad Zrenjanin realizuje u oblasti poljoprivrede i rekao da je početna ideja da se organska proizvodnja zasnuje na parceli koja pripada Dnevnom centru “Naša priča”, gde bi se njom bavili korisnici te ustanove, a da Grad Zrenjanin želi da poveže i naše poljoprivredne proizvođače i pozove ih da zasnuju proizvodnju organske hrane.
- Upravo ta proizvodnja na malim parcelama daje dodatnu vrednost i priliku za zaradu. Za plasman proizvoda neophodno je, međutim, udružiti male proizvođače i upravo zbog toga organizujemo ovaj i druge sastanke, s ciljem da ih povežemo kako s firmom “Jovanjica”, tako i s drugima koji se bave distribucijom organske hrane i imaju potrebu za angažovanjem kooperanata.
- Upravo ta proizvodnja na malim parcelama daje dodatnu vrednost i priliku za zaradu. Za plasman proizvoda neophodno je, međutim, udružiti male proizvođače i upravo zbog toga organizujemo ovaj i druge sastanke, s ciljem da ih povežemo kako s firmom “Jovanjica”, tako i s drugima koji se bave distribucijom organske hrane i imaju potrebu za angažovanjem kooperanata.
Radišić je dodao da su počele aktivnosti na pripremi budžeta Grada Zrenjanina za narednu godinu, te da će iskustva u toj oblasti koje imaju poljoprivredni proizvođači, kao i Grad Beograd, biti korisna u planiranju podsticajnih mera u čijem donošenju će Zrenjanin sarađivati i sa pokrajinskim sekretarijatom i republičkim Ministarstvom privrede.
Grad Beograd najveće je tržište hrane u Srbiji, i ušao je u saradnju kako s Gradom Zrenjaninom, tako i sa drugim lokalnim samoupravama, s ciljem razmene iskustava, i pozitivnih i onih negativnih. Zajedno će, kako navodi član Gradskog veća grada Beograda Dragomir Petronijević, sutra nastupati prema Republici, za dodatne subvencije. O iskustvima Beograda on je, između ostalog, rekao:
- Beograd ima 5.500 hektara zaparložene zemlje, koja može za kraći vremenski period da uđe u organsku proizvodnju. Mi smo organizovali i obuku tokom cele godine za poljoprivredne proizvođače sa teritorije Grada Beograda koji se bave organskom proizvodnjom, a osim obuke i subvencija, nudimo im i tržište. Sarađujemo sa privatnim kompanijama koje nude tržište, koje žele da ulože svoj novac u proizvodnju. Period prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju je tri godine, zove se konverzija i mi smo tu da u tom periodu pomognemo proizvođačima, kao jedinica lokalne samouprave, da uđu u organsku proizvodnju, da ih povežemo sa tržištem, a posle oni imaju na njemu proizvod sa dodatnom vrednošću, proizvod koji je deficitaran i ima dobru cenu u Nemačkoj, u Austriji, tržištima koja su nam blizu, i onda sami od svog rada mogu dobro da zarađuju. Važno je da se ujedine, da rade zajedno, kako bi imali veću količinu robe, naravno i da dođu do finalnog proizvoda - kazao je Petronijević.
- Beograd ima 5.500 hektara zaparložene zemlje, koja može za kraći vremenski period da uđe u organsku proizvodnju. Mi smo organizovali i obuku tokom cele godine za poljoprivredne proizvođače sa teritorije Grada Beograda koji se bave organskom proizvodnjom, a osim obuke i subvencija, nudimo im i tržište. Sarađujemo sa privatnim kompanijama koje nude tržište, koje žele da ulože svoj novac u proizvodnju. Period prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju je tri godine, zove se konverzija i mi smo tu da u tom periodu pomognemo proizvođačima, kao jedinica lokalne samouprave, da uđu u organsku proizvodnju, da ih povežemo sa tržištem, a posle oni imaju na njemu proizvod sa dodatnom vrednošću, proizvod koji je deficitaran i ima dobru cenu u Nemačkoj, u Austriji, tržištima koja su nam blizu, i onda sami od svog rada mogu dobro da zarađuju. Važno je da se ujedine, da rade zajedno, kako bi imali veću količinu robe, naravno i da dođu do finalnog proizvoda - kazao je Petronijević.
Vlasnik kompanije “Jovanjica” Predrag Koluvija upoznao je zrenjaninske poljoprivrednike s aktivnostima te kompanije i mogućnostima kooperacije za zainteresovane proizvođače organske hrane.
- Imamo više razloga zašto smo konkurentni na tržištu - naši proizvođači nemaju potrebu za dodatnom radnom snagom, bliska su nam tržišta evropskih zemalja, a ni srpsko tržište nije zanemarljivo. Naša kompanija čak uvozi neke povrtarske kulture za potrebe srpskog tržišta, jer Srbija proizvodi manje od 20 procenata svojih potreba, bolje rečeno potreba grada Beograda. Nemačko tržište, na primer, proizvodi manje od 50 procenata svojih potreba, ostatak uvozi iz ostalih zemalja. Naša prednost je blizina takvog tržišta, koja značajno utiče na cenu i brzinu transporta. Potencijalnim proizvođačima organske hrane koji žele da postanu naši kooperanti nudimo svu neophodnu logistiku i pripremu potrebne dokumentacije - navodi Koluvija.
Sastanku je prisustvovala i Milica Damjanović Tomin, direktorka Poljoprivredne škole u Zrenjaninu, obrazovne institucije poznate po dualnom obrazovanju, čiji učenici stečena znanja uporedo primenjuju u praksi. Ona je rekla da je škola zainteresovana da uvede organsku proizvodnju u praksu koju pohađaju učenici i da za to poseduje neophodne uslove. U školi postoji i predmet “organska proizvodnja”, a osnove te proizvodnje izučavaju se i kroz druge stručne predmete.
- Poljoprivredna škola je prošle godine već uvela oglednu parcelu bio-bašte, gde smo u određenim uslovima proizvodili povrće i neko lekovito bilje, uspeli smo u tome i planiramo da to proširimo na većim parcelama. Na našoj farmi zemlja nije tretirana, tamo ćemo pokušati da zasnujemo voćnjak, a kasnije planiramo da neke naše parcele prilagodimo organskoj proizvodnji, potrebno je da prođe period od tri godine na koji smo spremni. Organska proizvodnja je budućnost i grada Zrenjanina i Republike Srbije i sigurno je da smo zainteresovani za tu oblast poljoprivrede - istakla je direktorka Poljoprivredne škole.
- Poljoprivredna škola je prošle godine već uvela oglednu parcelu bio-bašte, gde smo u određenim uslovima proizvodili povrće i neko lekovito bilje, uspeli smo u tome i planiramo da to proširimo na većim parcelama. Na našoj farmi zemlja nije tretirana, tamo ćemo pokušati da zasnujemo voćnjak, a kasnije planiramo da neke naše parcele prilagodimo organskoj proizvodnji, potrebno je da prođe period od tri godine na koji smo spremni. Organska proizvodnja je budućnost i grada Zrenjanina i Republike Srbije i sigurno je da smo zainteresovani za tu oblast poljoprivrede - istakla je direktorka Poljoprivredne škole.
Nakon sastanka, učesnici su i posetili Poljoprivrednu školu, preduzeće “Carska bašta” i porodično gazdinstvo Bakoš u Lukinom Selu, jedno od najvećih na teritoriji Grada Zrenjanina koje se bavi povrtarskom proizvodnjom.
