Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаU Knićaninu susret predstavnika 20 uspešnih sela Banata
Knićanin je juče bio domaćin predstavnicima 20 uspešnih sela sa teritorije Banata, koji su se okupili u tom mestu u sklopu Festivala sela Srbije “FESEL”, a čiji se deo sada po prvi put organizuje u Banatu. Organizator Festivala je Udruženje sela Srbije “Zavičaj”, čiji predstavnici ističu da je okupljanje u Knićaninu prvo od nekoliko regionalnih, koliko će ih biti u selima Srbije do kraja ove godine, a da su sela Banata odabrana od strane Republičke komisije za ocenu sela u pet određenih kategorija.
Predsednik Komisije je prof. dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, agroekonomista i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, koji je juče boravio i u Knićaninu i razgovarao sa predstavnicima svih sela, kao i Grada Zrenjanina, koji su predstavljali zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćapin.
Prvi deo jučerašnjeg skupa organizovan je u sali Mesne zajednice “Vojvoda Stevan Knićanin”, a drugi deo u Domu penzionera, gde su pojedincima i organizacijama iz svih sela uručena priznanja za doprinos na očuvanju i napretku sela. Nakon toga održan je i prigodan kulturno-umetnički program. Gostima je dobrodošlicu poželeo predsednik Saveta MZ Knićanin Radoslav Jocić, a u ime organizatora festivala FESEL Miomir Filipović, novinar, osnivač i urednik lista sela Srbije “Seoske novine”.
Obraćajući se prisutnima na otvaranju skupa, zamenik gradonačelnika Zrenjanina poželeo im je dobrodošlicu i ukazao na neke specifičnosti teritorije Zrenjanina, u čijem su sastavu čak 22 naseljena mesta. On je kazao da su ta sela veoma heterogena, da svako ima svoje specifičnosti, ali i zahteve i potrebe svojih stanovnika. Naveo je i šta je grad učinio u prethodnom vremenskom periodu kako bi poboljšao život stanovništva na selu.
- Grad Zrenjanin je po površini svoje teritorije najveća lokalna samouprava u Vojvodini. Udaljenost Melenaca od Čente, na primer, iznosi čak 51 kilometar, što jasno pokazuje kolika je razuđenost naših sela od grada. Takođe, iste potrebe imaju žitelji jednog Lukinog sela, sa manje od 500 stanovnika, i Melenaca, u kom živi 6000 ljudi. Mi smo u prethodnom periodu u gotovo svakom selu asfaltirali bar po jednu ulicu, izgradili smo fiskulturnu salu u Aradcu, završavamo sale u Mihajlovu, Botošu, Ečki, plan je da gradimo u Stajićevu, obnavljamo zdravstvene ustanove, a osim radova na infrastrukturi, želja nam je i da svako selo, osim seoske slave, ima još jednu svoju posebnu manifestaciju. Posebno smo ponosni na naš agrarni budžet, koji već dve godine iznosi 430 miliona dinara i među najvećima je u Srbiji – kazao je Santovac i podsetio na brojne aktivnosti koje je Grad Zrenjanin realizovao u oblasti poljoprivrede, a čiji je značajan deo sproveden upravo u seoskim sredinama.
Saši Santovcu, kao i gradonačelniku Čedomiru Janjiću i njegovom pomoćniku Draganu Ćapinu, uručene su zahvalnice za doprinos organizaciji susreta sela Srbije na teritoriji Grada Zrenjanina.
Grad Zrenjanin predstavljali su juče u Knićaninu predstavnici 9 sela, dok su ostali stigli iz svih delova Banata. Među njima su bile i komšije iz Kikinde, mesne zajednice Bašaid, čiji predsednik Zoran Petrović kaže da su ovakvi susreti višestruko korisni.
- U Bašaidu živi 3100 stanovnika, koji se okupljaju u 14 seoskih udruženja. Kulturno-umetničko, vatrogasno i sportska društva okupljaju, mahom, mlade ljude. Ovo je prilika da se razmene mišljenja, da se čuje glas nas sa sela i da iznesemo neke predloge koji se tiču položaja i razvoja seoskih sredina. Pokušavamo da utičemo i na Zakon o lokalnoj samoupravi, kako bi mesne zajednice, odnosno sela, podigli na viši nivo i sprečavali dalji odliv stanovništva u velike gradske centre. Bavimo se pretežno poljoprivredom i stočarstvom, na oko 7000 hektara obradivih površina, rod je i ove godine u Bašaidu bio izvanredan, ali su, nažalost, cene dosta toga obezvredile. Poljoprivreda je jedini izvor prihoda u selu i u interesu nam je da ta oblast bude što bolje uređena – istakao je predsednik MZ Bašaid, sela koje je specifično i po tome da svog čelnika bira na neposrednim izborima, kako je to učinjeno 2012. godine, kada je Zoran Petrović izabran na tu funkciju.
