Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОбележена годишњица оснивања Српског народног одбора - историјски значај који превазилази локалне оквире
У порти храма Успења Пресвете Богородице данас је традиционално обележен дан оснивања Српског народног одбора, формираног 31. октобра 1918. године као прво такво тело на простору Војводине, тада још увек на територији Аустроугарске монархије. Српски народни одбор у Великом Бечекереку имао је захвалну мисију и одговоран задатак да припреми долазак ослободилачке српске војске и преузме власт у граду по окончању Првог светског рата, али су његови истакнути чланови, наши најумнији суграђани у то време, имали и ширу историјску улогу, не само у последњим данима рата, већ и у догађајима који су потом уследили, све до присаједињења Војводине Краљевини Србији и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.
Обележавајући овај значајан датум, данас су се окупили представници Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, неколико удружења грађана, свештеници Српске православне цркве, који су присуствовали свечаности на месту где је одржана оснивачка седница Српског народног одбора - пред зградом Српске православне црквене општине. Након свечане литургије у храму, положени су венци на спомен-плоче оснивачима Српског народног одбора и др Славку Жупанском, вођи народног покрета Срба у то време и једном од оснивача Српског народног одбора. Химну Републике Србије извела је Милица Досковић, чланица Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.
Венце су положили представници Средњобанатског управног округа, Града Зрењанина, Српског народног покрета “Светозар Милетић”, Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину, Друштва српско-руског пријатељства, Удружења “Петровград”, организације “Светосавље” и градског одбора Српске напредне странке. У име Града Зрењанина то су учинили градоначелник Симо Салапура, председник Скупштине града Чедомир Јањић и секретар Скупштине града Светлана Грујић.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура истакао је да је и ове године, овога пута у специфичним условима, организована свечаност на месту на ком су наши славни преци стварали историју. Рекао је да су догађаји с краја октобра 1918. године утицали на опредељење нашег народа северно од Дунава и његову решеност да, након Првог светског рата, прво приступи Матици Србији, а тек онда да се постигне договор о заједничкој држави Јужних Словена.
“Мудро су тада размишљали др Жупански, др Андрија Васић, Живко Терзин и остали чланови првог Српског народног одбора у Великом Бечкереку. Мудро су размишљали, али и знали и умели да све што је договорено и остваре, када је већ било јасно да се ближи крај рата и да наступају епохалне друштвено-политичке промене. Први на територији тадашње Угарске, Одбор је основан са задатком да окупи све народне снаге, у циљу остварења вековних тежњи српског народа унутар Аустроугарске монархије. Одбор је имао и племениту мисију и одговорне задатке да мобилише све расположиве снаге за преузимање власти након доласка српске ослободилачке војске. Десило се то већ 17. новембра, када су припадници Гвозденог пука “Књаз Михајло“, предвођени пуковником Драгутином Ристићем “Бригадиром”, донели нашем граду дуго жељену и очекивану слободу”, рекао је Салапура и као још један значајан податак навео да је смена власти у тим тренуцима обављена мирно, без жртава и већих сукоба, те да су припадницима свих мањинских народа, који нису учествовали у оружаним сукобима, гарантована сва права и омогућена заштита српске војске.
“Мудро су тада размишљали др Жупански, др Андрија Васић, Живко Терзин и остали чланови првог Српског народног одбора у Великом Бечкереку. Мудро су размишљали, али и знали и умели да све што је договорено и остваре, када је већ било јасно да се ближи крај рата и да наступају епохалне друштвено-политичке промене. Први на територији тадашње Угарске, Одбор је основан са задатком да окупи све народне снаге, у циљу остварења вековних тежњи српског народа унутар Аустроугарске монархије. Одбор је имао и племениту мисију и одговорне задатке да мобилише све расположиве снаге за преузимање власти након доласка српске ослободилачке војске. Десило се то већ 17. новембра, када су припадници Гвозденог пука “Књаз Михајло“, предвођени пуковником Драгутином Ристићем “Бригадиром”, донели нашем граду дуго жељену и очекивану слободу”, рекао је Салапура и као још један значајан податак навео да је смена власти у тим тренуцима обављена мирно, без жртава и већих сукоба, те да су припадницима свих мањинских народа, који нису учествовали у оружаним сукобима, гарантована сва права и омогућена заштита српске војске.
Важност одлука донетих у Великом Бечкереку потврђена је на само неколико дана након ослобођења, 25. новембра, на Великој народној скупштини у Новом Саду. Народни изасланици из Средњег Баната на том скупу истакли су жеље првог Српског народног одбора да Војводина прво постане саставни део Србије и тек тада да се одлучи о судбини заједничке државе Јужних Словена.
“Остало је тако до данас, и то је највеће достигнуће идеја и дела др Жупанског и осталих народних предводника, наших истакнутих суграђана из тог времена. Пројекат Југославије доживео је неуспех, али Војводина поносно стоји уз Матицу и заједнички гради будућност, последњих година кроз велике привредне и инфраструктурне пројекте. Само на тај начин можемо да следимо и оправдамо дела наших предака - кроз економски и друштвени развој, кроз нове инвестиције и тежње да будемо средина пожељна за живот и рад, за нове идеје и начин размишљања”, рекао је градоначелник Салапура, осврнувши се и на актуелни тренутак и оно што предстоји у развоју града.
“Зрењанин данас има највеће градилиште у Србији, гради се и највише станова у протекле три деценије, очекује нас изградња аутопута до Београда и Новог Сада, о чему неке претходне генерације нису могле ни да сањају. Свесни смо да само привредним развојем и пуном запосленошћу становништва можемо унапредити и све остале сегменте друштва. Бригом о развоју града најбоље чувамо успомене на све знамените суграђане, који су свој живот и дело уградили у Велики Бечкерек, Петровград или Зрењанин”, поручио је Симо Салапура.
Након свечаности у порти храма, присутни су посетили и кућу др Славка Жупанског, недалеко од храма, и положили венце на спомен-плочу. На лик и дело др Жупанског и његових истомишљеника подсетио је историчар и директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић, истакавши три кључна резултата оснивања Српског народног одбора, који превазилазе локалне историјске оквире - био је то први такав одбор основан северно од Саве и Дунава, омогућио је преузимање власти у граду након ослобођења без проливене крви и иницирао је присаједињење Војводине Краљевини Србији, пре ступања у заједничку јужнословенску државу.
Домаћин окупљања у кући од прошле године је Народни музеј Зрењанин, с обзиром да Град Зрењанин откупио породичну кућу Жупанских с намером да она постане депаданс Народног музеја и као таква буде доступна и за посетиоце.
