Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаСто тридесет година од изградње Реформатске цркве - препознатљив бели торањ у једној од најлепших амбијенталних целина Зрењанина
Свечаним скупом, богослужењем бискупа Халас Беле, инаугурацијом нове свештенице, Тилде Вујин Ђенге-Слифка и полагањем венаца на спомен-плоче, у суботу, 28. августа, обележено је 130 година од изградње и освештања Реформатске цркве у Зрењанину, једне од препознатљивих градских ведута.
Реформатска црква грађена је у периоду од 1889. до 1891. године, као једноставна, једнобродна грађевина готичке архитектуре са апсидом и високим, двоспратним звоником. Дело је архитекте Ференца Заборецког из Будимпеште, а извођач радова био је Антал Вашковић. Црква је смештена у амбијенталну целину око Малог моста, Палате правосуђа, Народног музеја, Музичке школе, средње школе “Никола Тесла” и Културног центра, и саставни је део овог јединственог архитектонског простора у центру Зрењанина. Између осталог, у цркви се чувају и оргуље из синагоге, порушене од стране немачких окупационих власти у првим ратним данима 1941. године, а које су направљене у Бечу у првој половини 19. века.
Насловна страна великобечкеречког листа "Вохенблат" 29. августа 1891. године,
с најавом освештања цркве
Сто тридесета годишњица од изградње прилика је да се о овој цркви каже и сазна нешто више, с обзиром да је занимљива из више аспеката - верских, историјских и градитељских. Реформистичка црквена заједница у нашем граду формирала се издвајањем из Евангелистичке црквене општине 1863. године и везала се за рад свештеника и учитеља Иштвана Балога. Попис становништва из прве половине 19. века, спроведен на територији Торонталске жупаније, показао је да је у Великом Бечкереку живело 80 породица са укупно 212 чланова, које су се изјашњавале као реформисти.
Реформатска црква, тридесетих година прошлог века
Акције на пољу прикупљања прилога за изградњу посебне цркве знатно су убрзане доласком Јожефа Салаија, који је именован за пастора након смрти Балога (1879). Скупљајући финансијску и материјалну потпору, он је обишао преко 200 места, укључујући и Лондон. Прилози су стизали са разних страна - тако је нпр. Франц Јозеф даровао 100 гулдена, град Будимпешта 300 гулдена, а градске власти Великог Бечкерека донирале су трећину плаца. Пројекат изградње је са 500 форинти помогла Прва отаџбинска штедионица, а Великобечкеречка банка за штедњу и предујам сваке године је мањим сумама помагала читав подухват. Грађевински радови завршени су 1891, а црква је свечано освештана 30. августа исте године.
Спомен-плоча на фасади цркве
У знак сећања на градњу на фасади цркве постављена су спомен-обележја. Реч је о две спомен-плоче са текстом на мађарском језику, смештене лево и десно од улаза у цркву. У преводу текста на првој плочи стоји “Саграђено за време ФРАНЦА ЈОЗЕФА I, апостолског краља мађарске нације, захваљујући браћи по вери из иностранства и верницима пастора Јожефа Салаија 1889-1891. Нека моја душа благосиља Господа! Живео краљ!”.
Друга плоча говори о градитељима цркве и на њој стоји следећи запис: “Изградњу помогли донацијом грађевинског земљишта апостолски краљ Франц Јозеф I и град Велики Бечкерек за 25-годишњег старатељства ИШТВАНА ВЕЧЕИЈА. Пројектант ФЕРЕНЦ ЗАБОРЕЦКИ. Извођач радова АНТАЛ ВАШКОВИЋ. Слава Господу!”
Унутрашњост цркве
Црквене оргуље, пренете 1941. године из синагоге
На сајту зрењанинског Завода за заштиту споменика културе историчар уметности Весна Каравида наводи да просторни и конструктивни склоп црквених грађевина протестантизма уопште, има своје корене у религији заснованој на нарочитом тумачењу Светог писма. Из тог разлога је унутрашњост храма просторно решена једноставно, без акцентирања раскоши и сложене иконографије на олтарима. Црква није “стан Божији”, већ достојан простор за окупљање црквене општине за време недељних служби. У таквом простору средишња тачка је молитва и хорска песма, у којој се религија саопштава преко уха, а не преко ока. Молитвени дом зато има велики број седишта, груписаних тако да се са предикаонице може са лакоћом овладати простором.
Налази се на широком платоу некадашњег Калвинског трга и својим упечатљивим волуменом визуелно завршава регулацију Суботићеве улице и Малог моста у њеном продужетку. Орјентисана је у правцу север-југ. Црква је компонована као једнобродна грађевина са три травеја и олтарским простором у стилу неоготике. Покушај да се призове готика и њен декоративни ансамбл учинили су ову грађевину јединственом, а архитектура старог језгра тиме је добила још један слој који је чини богатијом. Међутим, иако је покушано да се пренесе читав арсенал елемената готичког градитељства остварено је једно дело без стварне стилске тежине. Стога ово необично остварење готичке архитектуре, љупко и лирично по утиску који оставља, има своје праве вредности као део амбијента. Отворена и добро сагледива, окружена зеленилом, црква је до 1963. године била ограђена чипкастом оградом од кованог гвожђа - што је свакако употпуњавало њен оптички доживљај.
Црква у ноћном амбијенту, с гејзиром на централном градском језеру
Весна Каравида даље објашњава да конструктивни склоп објекта чине носећи зидови, преломљени луци и крстасти сводови. Са спољашње стране зидова изведени су контрафори који, поред конструктивне, имају и функцију обликовног усклађивања фасада са карактеристикама готичке архитектуре. Контрафори се степенасто сужавају и завршавају са пинаклима који су повезане равном атиком. Фасаде су пиластрима и контрафорама подељене на поља у којима је по један прозорски отвор. На броду цркве се налази шест великих прозора обликованих у виду готских бифора у чијем темену је лунета са четворолистом. На северној фасади је улазни портал богато украшен елементима готичке декорације назначен розетом изнад портала. Звоник излази изван основе брода и завршава се веома високим и стрмим кровом.
Последњи рестаураторски радови на Реформатској цркви извршени су 2007. године, када су у потпуности обновљени чеона фасада и звоник. Остале три фасаде нису завршене.
По узору на Реформатску цркву грађена је и капела на зрењанинском евангелистичко-реформатском гробљу.
Реформатска црква својим архитектонским елементима, који асоцирају на старе готичке катедрале, има значај за историју архитектуре сакралних објеката у граду. Њена културно-историјска вредност оправдава се тиме што је ово јединствен пример такве врсте објеката у Зрењанину, закључује историчар уметности Весна Каравида.
