Пуштањем венаца и цвећа у Бегеј обележена 81. годишњица од прогона Јевреја из Зрењанина и Баната - морамо едуковати младе да препознају и реагују на зло које никад не спава

Заменик градоначелника Саша Сантовац и начелник Градске управе Зрењанин Милош Королија присуствовали су данас комеморацији на Великом пешачком мосту којом је  обележена је 81. годишњица од прогона Јевреја из Зрењанина и Баната. 

 

 

Комеморацији су присуствовали представници јеврејских општина Београд, Нови Сад, Суботица, Кикинда, Панчево и Зрењанин, преживели учесници Холокауста, представници Града Зрењанина, конфесија и грађани Зрењанина који су желели да одају почаст јеврејским жртвама фашистичке окупације.

 

 

У име Јеврејске општине Зрењанин обратила се Љиљана Попов која је подсетивши на страдања указала да су Јевреји данас задовољни приступом Града Зрењанина према њима.
- Тиме смо задовољни, али не и овим датумом, јер свако у срцу носи тежину тога, био он Јевреј, Србин, Ром, Мађар - казала је она.  

 

Председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Албахари, казао је да се данашњом церемонијом одаје почаст свим страдалим који су депортовани а аксније и стрељани само зато што су били другачији, што су били друге вере и само зато што су били Јевреји.

- Сви говоримо да се ово више не понови, али морамо радити на томе, морамо едуковати младе да препознају неко ново лице зла које никада не спава, да умеју на време реагују да се заиста овако нешто више никада не понови -  казао је он.  

 

Том приликом, спуштени су венци у Бегеј, којим су готово сви Јевреји из предратног Зрењанина, њих више од 1200, 18. августа 1941. године шлеповима депортовани у концентрационе логоре у Београду. У граду их је остало свега 38, па је само једном дану, трагично нестала читава једна овдашња популација. 

 

 

Обележавању годишњице депортације петровградских Јевреја присуствовали су и чланови хора "Хашира" из Новог Сада, који су певали јеврејске духовне песме, а Јеврејску молитву за мртве изговорио је председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс.

 

 

Петровградски - зрењанински Јевреји доживели су погром у првој ратној години, када је у само једном дану, 18. августа 1941. године нестала готово целокупна тадашња јеврејска популација нашег града. Више од 1200 Јевреја, ухапшених након почетка рата у Петровграду и околини, и заточених у објекту некадашње касарне, данашње Средње пољопривредне школе, тога дана спроведено је до обала Бегеја и подељено у две групе. Потом су шлеповима, Бегејом, одведени у Београд и затворени у “Топовске шупе” и логор “Сајмиште”, одакле су систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева.