Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаГрадоначелник у посети Лукићеву: неопходна већа подршка Града привредним субјектима који су носиоци развоја у локалним заједницама
Трећи циклус радне активности “Да нам села буду ближа” ушао је у последњу четвртину и данас је градоначелник Зрењанина Симо Салапура, са сарадницима, посетио Лукићево. Након радног састанка у просторијама месне заједнице, градоначелник је посетио газдинство Младена и Душанке Ђаковић, који се баве производњом и прерадом црне рибизле и ове су године добили субвенције Града Зрењанина за набавку опреме за унапређење производње. Обишао је и локацију у центру села где је постављена пригодна кућица и оформљена “мала слободна библиотека”, у коју мештани 24 сата дневно могу остављати, позајмљивати, размењивати књиге. Градоначелник и председник Скупштине града Чедомир Јањић такође су дали прилог функционисању ове занимљиве библиотеке.
Градоначелник је оценио да је данашњи састанак са руководством месне заједнице и чиниоцима привредног, друштвеног и спортског живота у том селу био веома садржајан, са закључком да је утицај привредних субјеката у свакој локалној заједници, а конкретно у Лукићеву и те како велики, али и да је неопходна подршка и локалне самоуправе, као и надлежних виших органа власти, како би се управо тим привредним субјектима дала подршка.
- Они јесу један од носилаца развоја средине. Данас је на састанку био и директор Земљорадничке задруге “Вељко Лукић - Курјак“ и договорили смо даље кораке у подршци, У тој задрузи запослено је тридесетак људи, обрађују око 480 хектара земље коју наводњавају, а енергент за наводњавање је основни проблем који морамо у наредном периоду да решимо, и већ активно радимо на томе – рекао је градоначелник.
- Они јесу један од носилаца развоја средине. Данас је на састанку био и директор Земљорадничке задруге “Вељко Лукић - Курјак“ и договорили смо даље кораке у подршци, У тој задрузи запослено је тридесетак људи, обрађују око 480 хектара земље коју наводњавају, а енергент за наводњавање је основни проблем који морамо у наредном периоду да решимо, и већ активно радимо на томе – рекао је градоначелник.
Навео је да фудбалски клуб у Лукићеву окупља тридесетак младих особа из те месне заједнице и да је у просторије клуба до сада уложено око 2 милиона динара.
- Оно што је важно јесте да је то један од спортских колектива који овде раде, поред каратеа и вежбања за жене. Такође, у овом селу уложена су средства како би се унапредила безбедност саобраћаја, у питању су лежећи полицајци и оно што морамо да урадимо и што јесте у плану када је у питању асфалтирање, то је Светосавска улица. Цео тај инвестициони циклус обавићемо кроз нашу уговор о јавно - приватном партнерству и биће завршен до маја следеће године - казао је још градоначелник.
- Оно што је важно јесте да је то један од спортских колектива који овде раде, поред каратеа и вежбања за жене. Такође, у овом селу уложена су средства како би се унапредила безбедност саобраћаја, у питању су лежећи полицајци и оно што морамо да урадимо и што јесте у плану када је у питању асфалтирање, то је Светосавска улица. Цео тај инвестициони циклус обавићемо кроз нашу уговор о јавно - приватном партнерству и биће завршен до маја следеће године - казао је још градоначелник.
Додао је и да се данас разговарало и о улагањима у школу, о радовима који се морају урадити фазно.
- Ове године урадили смо интервентну санацију котла за грејање, вредност радова је око 3,5 милиона динара. Настављамо даље, у питању су фасада, струја, енергетска ефикасност и све то за шездесетак ученика колико их похађа овдашњу основну школу - казао је градоначелник.
- Ове године урадили смо интервентну санацију котла за грејање, вредност радова је око 3,5 милиона динара. Настављамо даље, у питању су фасада, струја, енергетска ефикасност и све то за шездесетак ученика колико их похађа овдашњу основну школу - казао је градоначелник.
Председница Савета месне заједнице “Лукићево” Сања Дупљановић поздравила је акцију “Да нам села буду ближа“ и захвалила градоначелнику и његовим сарадницима што су поново у Лукићеву. Навела је да су на данашњем састанку договорени планови за наредни период и да је у тој месној заједници у протеклом периоду много тога и урађено.
- Надамо се да ће и један од приоритета села, Светосавска улица бити асфалтирана, а остало све иде по плану – казала је она и навела да су, поред тога, превоз и канализација проблеми који највише муче становнике тог насељеног места.
- Надамо се да ће и један од приоритета села, Светосавска улица бити асфалтирана, а остало све иде по плану – казала је она и навела да су, поред тога, превоз и канализација проблеми који највише муче становнике тог насељеног места.
Током посете домаћинству Ђаковић, градоначелник је рекао да је идеја да се кроз акције “Да нам села буду ближа“ промовишу и мали произвођачи, мала пољопривредна газдинства.
- Видели смо асортиман производа несвакидашњи и занимљив, који има купце на тржишту и то не само у Зрењанину, него и и у региону, а колико сам чуо и ван граница наше земље. Задовољство је стварно доћи у праву домаћинску кућу и видети како и на који начин се одавде шаље лепа слика Лукићева, али и Зрењанина – закључио је он.
- Видели смо асортиман производа несвакидашњи и занимљив, који има купце на тржишту и то не само у Зрењанину, него и и у региону, а колико сам чуо и ван граница наше земље. Задовољство је стварно доћи у праву домаћинску кућу и видети како и на који начин се одавде шаље лепа слика Лукићева, али и Зрењанина – закључио је он.
Младен Ђаковић истиче да сама производња и продаја црне рибизле није исплатива, али да се кроз прераду и већи асортиман производа на бази тог воћа може остварити профит.
- Газдинство смо регистровали 2021. године, када смо купили плантажу рибизле површине 2,3 хектара. Црна рибизла је доста запостављено воће у нашем друштву, али је изузетно здраво, чак здравије и од ароније и од боровнице. Производњу смо покренули на традиционалан начин и у асортиману имамо оно што су и наше баке правиле, џемове, слатка, ликере, сокове, различите сирупе, без конзерванса и адитива. Пласирамо их претежно на различитим манифестацијама широм Србије, ноћним базарима, пијацама у Београду и Новом Саду, где смо стекли редовне купце - објашњава Ђаковић.
- Газдинство смо регистровали 2021. године, када смо купили плантажу рибизле површине 2,3 хектара. Црна рибизла је доста запостављено воће у нашем друштву, али је изузетно здраво, чак здравије и од ароније и од боровнице. Производњу смо покренули на традиционалан начин и у асортиману имамо оно што су и наше баке правиле, џемове, слатка, ликере, сокове, различите сирупе, без конзерванса и адитива. Пласирамо их претежно на различитим манифестацијама широм Србије, ноћним базарима, пијацама у Београду и Новом Саду, где смо стекли редовне купце - објашњава Ђаковић.
Истакао је да му значи подршка Града Зрењанина и да је добијена средства искористио за куповину две машине, за прскање и расипање ђубрива, што ће олакшати и убрзати обраду плантаже на којој заснивају производњу.
