Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаU Zrenjaninu obeležen Dan sećanja na žrtve NATO agresije
Na današnji dan pre 19 godina, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija i bombardovanje naše zemlje, koje je trajalo 78 dana, sve do 9. juna, kada je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu. Širom Srbije danas se održavaju komemorativni skupovi, polažu venci na spomen-obeležja i odaje počast vojnim, policijskim i civilnim žrtvama iz tog perioda. Tokom agresije na tadašnju SR Jugoslaviju ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginulo je više od 1.000 pripadnika Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Povodom Dana sećanja u Zrenjaninu je održan pomen, komemorativni skup i položeni venci na spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljcima poginulim u ratnim sukobima 1991-1999. godine. Vence su položili predstavnici Vojske Srbije - Garnizona Zrenjanin, Grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Organizacije rezervnih vojnih starešina, udruženja ratnih vojnih invalida, vojnih penzionera i ratnih veterana, predstavnici Srpske narodne partije, kao i članovi porodica poginulih boraca. Pomen je služio starešina hrama Svetog Arangela Mihaila u Zrenjaninu jerej Veselin Vlaški.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili pomoćnici gradonačelnika Duško Radišić i Simo Salapura i zamenica sekretara Skupštine grada Svetlana Grujić. U ime Srednjobanatskog upravnog okruga venac je položila delegacija predvođena načelnicom Snežanom Vučurević, koja se potom i obratila prisutnima rečima da je današnji dan, 24. mart, ostao upisan u istoriju ove zemlje i ovog grada kao dan velike tuge, ali i dan velikog ponosa i prkosa.
„Višestruko jači neprijatelj, u senci nejasne i nepravedne svetske politike, obrušio se na narod koji je oduvek bio na strani istine i pravde, koji nikada nije bio agresor i koji je samo želeo da sačuva svoju teritoriju, svoje nasleđe, svoju otadžbinu. U odbranu otadžbine stali su pripadnici vojske, policije i dobrovoljci, s jednom jedinom željom - da odbrane svoj narod i teritoriju na kom živi. Iako naš grad nije pretrpeo direktnu materijalnu štetu, stradali su naši sugrađani koji su bili u redovima branilaca. U obavezi svih nas je da im odamo počast, ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, kao i da pomažemo koliko možemo njihovim porodicama i saučestvujemo u njihovom bolu zbog gubitka najmilijih“, kazala je ona i dodala da je Srbija je danas u političkom i vojnom pogledu zemlja koja stiče novi ugled i značaj u regionu i na evropskom kontinentu.
„Dan sećanja prilika je i da ukažemo da država, ali i svi mi u lokalu, moramo činiti sve da politika koju vodimo bude takva da nikada više ne dođemo u situaciju u kakvoj smo bili 1999. godine. To se danas čini ne samo kroz aktivnu saradnju sa međunarodnom zajednicom, već i jačanjem odbrambenih snaga i sposobnosti naše Vojske i policije. Živimo i radimo tako da nam se nikada više ne ponove događaji od pre 19 godina. Ipak, reagovaćemo kad god budu ugrožene bezbednost i suverenost naše zemlje, jer drugu otadžbinu nemamo, i zajedno ćemo stati u njenu odbranu. To danas poručuje srednjobanatski region, grad Zrenjanin, to poručuju i drugi gradovi i opštine širom Srbije u kojima se obeležava Dan sećanja“, naglasila je načelnica Vuurević.
Vojni savez NATO, sa udruženih 19 država članica i pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 24. marta 1999. godine u 20 časova počeo je vazdušne napade na vojne ciljeve u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U neprekidnim vazdušnim napadima teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri...
O toku i posledicama agresije na našu zemlju, kao i o velikom otporu naših vojnih snaga, govorio je komandant zrenjaninskog garnizona pukovnik Živica Ognjanov. On je kazao da je, po obimu i jačini, NATO bombardovanje nezabeleženo u dosadašnjoj istoriji ratovanja.
“Vojska, kao nosilac odbrambenih aktivnosti, efikasno se suprotstavila dejstvu iz vazdušnog prostora, uz jednovremeno gušenje pobune na Kosovu i Metohiji. NATO je imao nameru da za tri do pet dana onesposobi naše vojne potencijale i da istovremeno, podržavajući masovnu oružanu pobunu Albanaca, kopnenim snagama ovlada prostorom Kosova i Metohije. Ne računajući u dovoljnoj meri na spososbnost, čvrstinu i odlučnost vojske i naroda u celini, napadač postavljeni cilj nije ostvario“, naveo je Ognjanov i dodao da su svi raspoloživi odbrambeni resursi zemlje angažovani krajnje racionalno i efikasno.
„Poštovanje svih konvencija međunarodnog i humanitarnog prava je u potpunosti izostalo. Snaga oružja nadjačala je snagu razuma, bilo je to vreme stradanja i bola. Setimo se razaranja i rana naše prestonice, Niša na pijačni dan, zasutog kasetnim bombama, ne zaboravimo Prištinu, Kosovsku Mitrovicu, karaulu Košare, svedoci smo stradanja Aleksinca, Ćuprije i Novog Sada, na Đurđevdan. Zauvek ostaju zabeležena imena poginulih u rušenju mostova Varvarina i Grdeličke klisure. „Sretan Vaskrs“ – pisalo je na bombama. Poginulo je 2.500 civila, cinično nazvanih „kolateralnom štetom“, a među njima 90 dece, od kojih je najpoznatija Milica Batajnička čiji lik ostaje oslikan sa oreolom svete mučenice u nekoliko manastira i crkava u Srbiji i inostranstvu“, podsetio je Ognjanov na te dane pre 19 godina i poručio da nikada i nikako ne bi smeli da zaboravimo nepravdu i stradanja doživljena tokom 78 stravičnih dana proleća 1999. godine.
U programu obeležavanja Dana sećanja učestvovao je i zrenjaninski hor “Žene mironosice”.
